Pobedite sebe, pobedite stres!

Zbog toga je najefikasniji način borbe protiv stresa - upoznati svoju pravu prirodu, svoj temperament i osećanja, reakcije, svoje strahove, ali i svoju snagu.
Prilikom stresa ispoljava se čitav niz simptoma: ubrzani rad srca, depresija, pospanost, nedostatak apetita ili preterano uzimanje hrane, visoki krvni pritisak, fizička napregnutost, odsustvovanje sa posla, prekomerno pušenje, preterano konzumiranje alkohola. Nije naodmet podsetiti da je Svetska zdravstvena organizacija stres proglasila epidemijom svetskih razmera.

- Za početak, treba izbeći, ukoliko je moguće, nepotrebne neprijatne informacije i nerešive situacije. U rešavanju stresnih situacija može da pomogne druženje - kaže za „Alo!“ psiholog Irena Verner i napominje da u društvu čak i najveći problem koji izaziva stresno stanje može da postane manje važan, zbog toga treba razgovarati o onome što nas pritiska, razmeniti iskustva sa drugima i možda će se upravo tada, kada se sagleda problem iz nekog drugog ugla, nametnuti pravo rešenje.

Naša sagovornica ističe i da svaki čovek treba da ima radne obaveze, ali da ne treba da radi više nego što je potrebno da bi se dokazao, i savetuje zaposlenima da se pokažu kao izuzetni radnici kvalitetom, a ne tako što će raditi preko svojih mogućnosti.

- Odredite koliko možete da radite, i toga se pridržavajte. Naučite da kažete „ne“. Kada nešto nećete, ne možete ili ne želite da uradite, kažite „ne“ i stanite iza te reči - savetuje Irena i kaže da je od izuzetne važnosti za sve ljude da promene stav prema neprijatnim situacijama. Ne treba na njih gledati kao na nešto strašno što će nas uništiti, upropastiti nam život ili uticati da se razbolimo. Stres treba posmatrati kao okolnost koja će proći.

- Međutim, događa se da stres nekad pobedi, tad treba prepoznati znake, „spustiti loptu“ i dozvoliti sebi odmor. A najbolji odmor je spavanje. Ukoliko ste napeti, uradite vežbe disanja za opuštanje, meditirajte ili se bavite nečim drugim što vas opušta - naglašava psiholog.

Isto tako, ljudi previše kritički gledaju u prošlost i razmišljaju o budućnosti, a to sve može da prizove stres. Recimo, oni koji stalno razmišljaju o prošlosti i o tome šta sve nisu uspeli da postignu sigurno će se osećati loše. A sa druge strane, nije dobro ni stalno mozgati šta nas sve čeka u budućnosti.

- Pesimizam i optimizam nisu dobre strategije, već treba biti realan. Sadašnjost je ono što možemo da kontrolišemo, na šta možemo da utičemo - uz adekvatno planiranje budućnosti i korišćenje grešaka iz prošlosti da bismo iz njih nešto naučili, a ne da bismo sebe zbog toga večno mučili - poručuje Irena i podseća da je uravnoteženo disanje jedan od najboljih načina da se sa stresnom situacijom izborite u trenutku.

- Izdah mora da traje barem dva puta duže od udaha, a posle svakog udaha i izdaha napravite pauzu od dve sekunde. Dovoljno je oko pet ciklusa udisaj/izdisaj u minuti da bi odnos između kiseonika i ugljen-dioksida u krvi bio na normali.