Na časovima se ne treba takmičiti sa drugima, već samo sa sobom. Za vreme časa, vežbe se izvode samo do granica prijatnosti. Kada se oseti bol u mišićima ili zglobovima, to je znak da treba stati i nastaviti sa sledećom vežbom. Kako se telo vremenom razgibava, tako i vežbanje postaje sve prijatnije, uz sve manje neugodnosti. Što se tiče vežbi disanja, tu je stvar još komplikovanija, tako da početnik ne treba ni da očekuje da će ih na prvom ili drugom času uraditi pravilno. Uz dobrog učitelja, pravilno disanje bi trebalo da dođe samo po sebi, kada telesne vežbe postanu rutina i kada se uspostavi ravnoteža i jedinstvo tela, uma i duha - što joga donosi kao krajnji cilj.


Naravno da je joga izuzetno dobra za zdravlje. Uz redovnu praksu, može se očekivati poboljšanje fizičkog i mentalnog stanja u svim mogućim aspektima. Kroz vežbanje, organizam se na početku uzdiže, a kasnije održava u ravnoteži. Neke dobrobiti joge se brže i jasnije ispoljavaju, kao što je fizička fleksibilnost, dok je za neke potrebno više truda. Pozitivni efekti se postepeno otkrivaju, što pričinjava veliko zadovoljstvo, pa mnogi ljudi smatraju da joga može postati i zarazna. Uz redovno vežbanje, učvršćuju se mišići, povećava se pokretljivost zglobova, ispravlja držanje tela, podstiče rad unutrašnjih organa, jača imunitet, otklanja napetost, uspostavlja pravilno disanje.

 

Naročito može koristiti osobama koje pate od artritisa, reumatizma i bolova u leđima. Vežbe disanja korisne su za obolele od astme. Duboka koncentracija na ono što vaše telo radi za vreme vežbanja donosi mentalnu smirenost. Vremenom se povećava osećaj udobnosti, a paralelno sa tim povećavaju se samopouzdanje, kreativnost, osećanje sreće i volja za životom, bez obzira na starosnu dob. Joga je dragoceni predah od svakodnevnih aktivnosti, uz jogu se lakše živi i sporije stari.