Nedavna istraživanja pokazala su da su pištolji na benzinskim stanicama, poštanski sandučići, držači na pokretnim stepenicama i dugmad na bankomatu pravi rasadnici mikroba. A u ovom nizu, verovali ili ne, apsolutni šampion je pištolj na benzinskoj pumpi, na kojem je, pored bakterija odgovornih za većinu bolesti, pronađen čak i virus gripa. Jedan genetičar tvdi da kad ga dodirnete, to je isto kao da ste se rukovali sa 10.000 ljudi. U liftu je, recimo, pronađeno 40 puta više bakterija nego u javnom toaletu. A u potazi za štetnim bakterijama ne morate da idete dalje od svog radnog mesta jer je jedno prošlogodišnje istraživanje pokazalo da pojedine tastature imaju čak četiri puta više štetnih bakterija od daske na WC šolji.

Kako se zaštititi

- Perite ruke sapunom i vodom. Polovina ljudi ne pere ruke sapunom posle korišćenja javnog toaleta.

- Izbegavajte dodirivanje uređaja za sušenje ruku.

- Izbegavajte javne toalete na autobuskim stanicama i aerodromima jer je tamo cirkulacija ljudi najveća.

- Ako sami sipate benzin, koristite rukavice za jednokratnu upotrebu, sad ih ima skoro na svim pumpama.

Istina je da se svuda oko nas nalaze milioni mikroorganizama koji mogu da prenesu neku od sezonskih bolesti, infekciju disajnih puteva ili crevnu zarazu, ali mi nikad u potpunosti ne možemo da napravimo barijeru i da se od njih zaštitimo.

Međutim, istraživači su pokušali da objasne da su neke od najčešćih higijenskih navika koje primenjujemo u tom smislu nedovoljne, recimo, čak i ako izbegavate rukom da pustite vodu iz vodokotlića ili na bideu, i dalje ćete rukom morati da otvorite vrata od toaleta. Jer onaj koji je pre vas pustio vodu, kasnije je dotakao i slavinu i kvaku na vratima toaleta. Dakle, u jednom trenutku ćete svakako doći u kontakt s mikrobima. Takođe, tečnosti, maramice i gelovi za dezinfekciju ne mogu da ubiju sve žive mikrobe, tačnije ništa više nego sapun i voda.

Ipak, bez obzira na to što se na svakoj javnoj površini nalazi mnoštvo bakterija, nama su bakterije potrebne za život. Dokazano je da je svakodnevno izlaganje patogenima iz okoline (onima koji se nalaze na koži, u crevima, na telu životinja i insekata) - poželjno, naročito ako smo u kontaktu s njima od malih nogu jer se tako stvara imunitet.

HIV i herpes ne mogu da prežive

Virusi HIV-a i herpesa su veoma osetljivi i ne mogu da prežive van ljudskog tela, na primer na WC šolji. Naravno, to ne znači da treba da sedate na dasku javnog toaleta, ali nije ni velika šansa da na ovaj način zaradite neku od ovih infekcija. Na dasci za šolju mogu da se nađu ešerihija koli i streptokoke, ali one u organizam mogu da dospeju samo ako ih rukama dodirnete i zatim, neopranim rukama dohvatite usta, nos ili oči. Sve dok dobro perete ruke posle upotrebe toaleta, nema bojazni od zaraze.