Jogurt, beli luk i cink za ćelije ubice

Kako deluje hrana na imuni sistem? Hrana jača (ili slabi) imunitet delujući na bela krvna zrnca (leukocite), borce protiv infekcija i raka. Utiče na broj leukocita i njihovu aktivnost.

Moćni jogurt
Odavno se zna da jogurt može da ubije bakterije. Kasnije je utvrđeno da to čini poboljšavajući rad celokupnog imunog sistema. Stimuliše stvaranje gama interferona, poboljšava rad ćelija ubica i pospešuje stvaranje antitela. Samo jogurt koji sadrži žive kulture povećava gama interferon, koji deluje protiv infekcija i alergije. Osobe koje redovno piju po 2,5 decilitara jogurta dnevno ređe imaju prehlade, proliv i polensku kijavicu.

Čudesni beli luk

Beli luk je u narodu poznat kao lek protiv gripa i prehlade. U Rusiji ga zovu „ruski penicilin“. Deluje protiv virusa, bakterija i ćelija tumora povećavajući odbranbene snage organizma, konkretno, povećava moć T-limfocita i makrofaga.

U jednom naučnom eksperimentu, jedna grupa je jela dosta belog luka, dok ostali učesnici istraživanja nisu uopšte uzimali beli luk. U grupi koja ga je uzimala broj ćelija ubica se povećao i njihova sposobnost ubijanja ćelija raka se povećala za 140 do 160 puta u odnosu na sposobnost ćelija osoba iz grupe koja nije jela beli luk.

Voće i povrće
Ima studija koje pokazuju da voće i povrće koji sadrži dosta beta-karotena jačaju čovekov imunitet povećavajući njegovu otpornost prema virusima, bakterijama i tumorima. U eksperimentima se pokazalo da beta-karoten povećava broj i aktivnost imunih ćelija. Korišćena je ishrana koja je obezbeđivala od 30 do 60 miligrama beta-karotena tokom dva meseca. Ta količina beta-karotena, koju može obezbediti pet do 10 šargarepa, za dva meseca snažno je podstakla imunitet. Dva meseca po prestanku uzimanja beta-karotena, broj imunih ćelija se smanjio na nivo pre eksperimenta. Beta-karotena ima dosta u spanaću, kelju, bundevi i šargarepi.

Cink

Bez cinka, imuni sistem ne radi punom parom. Cink utiče na formiranje antitela i zaštitničku aktivnost limfocita. Osobe koje imaju nedostatak cinka češće obolevaju od prehlade i infekcija disajnih organa. Cink može da podmladi imuni sistem starijih ljudi. Žlezda timus ima značajnu ulogu u odbrani organizma. Posle srednjeg doba počinje znatno da se smanjuje, a pri unošenju cinka starijim ljudima raste nivo timulina. Najveći izvor cinka su ostrige. Ima ga i u mesu rakova, goveđem mesu, telećoj džigerici, ćurećem tamnom mesu i semenu bundeve. Uopšte, živinsko i životinjsko meso i mnoge žitarice sadrže cink.