Autistična deca u društvu pasa se značajno oslobađaju stresa i lakše se snalaze u spoljašnjem svetu. Interakcija koju stvaraju sa psima je u stvari najdragocenija, jer je zasnovana na bezuslovnoj uzajamnoj ljubavi i prijateljstvu, što doprinosi boljoj socijalizaciji ove dece i komunikaciji sa njima, a o tome svedoči priča malog Džejmsa Ajzaka.

 

"Džejms ima težak oblik autizma, pa je veoma uznemiren kada izlazimo iz kuće. Veoma je impulsivan i nema nikakvu svest o opasnosti", izjavila je Mišel, Džejmsova mama.

Međutim, sve se promenilo od kada je porodica nabavila psa Maksa koji je šest meseci dresiran na Novom Zelandu da pomaže deci sa autizmom.

Koliko je umirujuće dejstvo ovog psa na dečaka govori i poslednji slučaj kada je Džejms morao u bolnicu, na magnetnu rezonancu.

Dok je Džejms bio pod opštom anestezijom da bi bio miran dok se pregled ne završi, Maksu je dozvoljeno da bude u krevetu, pored njega, kao podrška.

"On je pribio svoju njušku tik uz Džejmsa, koji je zaspao. Izgledao je zaista zabrinut. Bilo je prilično dirljivo", izjavila je dečakova mama Mišel.

Dok se mali Džejms polako budio Maks je bio pored njega da ne bi bio uznemiren kad se probudi.

Kako je Mišel objasnila, Maks u potpunosti utiče na Džejmsov život.

"Ranije, nismo mogli da odemo ni na kafu kao porodica. Džejms je bio veoma anksiozan, želeo je odmah da idemo kući. Ali od kada smo uzeli Maksa, Džejms smireno sedi i čeka nas da popijemo kafu", objašnjava Mišel.

Ali Maks nije samo terapeutski pas, on je takođe i sjajan prijatelj.