Ona je i gorivo za naš organizam, pa samim tim, izbegavanje obroka mora da ostavi posledice po naše telo. Ako bismo pokušali da živimo bez hrane, šta bi nam se dogodilo?

Glad je prva stvar koju osetimo kada određeni vremenski period ne unosimo hranu. Posle gladi odvija se čitav niz procesa koji mogu biti opasni za ceo organizam. Šest sati nakon preskakanja obroka organizam će u nedostatku hrane početi da sagoreva masne naslage. Veliku ulogu u tome šta se u ljudskom organizmu dešava prilikom gladovanja ima centar za glad, koji je smešten u delu mozga nazvanim hipotalamus.

Taj centar se aktivira čim nivo šećera u krvi padne. Kao prvu meru opreza hipotalamus šalje poruku nadbubrežnoj žlezdi da aktivira hormon stresa ili adrenalin kako bi čovek mogao da mobiliše sve svoje snage i pođe u nabavku hrane. U toj fazi mozak traži gorivo gde god može da ga pronađe. Nakon 72 sata neunošenja hrane, nivo energije, ali i raspoloženja, opasno je nizak, pa tada mozak prelazi na plan B i počinje da pretvara protein u glukozu. Kao posledica ovog procesa javlja se gubitak mišićne mase.

Žene će osetiti još jednu posledicu, a to su promene u menstrualnom ciklusu, jer će organizam pokušati da smanji potrošnju energije. Trpeće i kosti, koje će zbog nedostatka hranljivih materija postati porozne. Nakon dve nedelje imunitet će drastično opasti usled nedostatka minerala i vitamina, pa bi tada čak i obična prehlada mogla da ima smrtni ishod. Ako organizam uspe da se izbori sa lošim imunitetom, nastaviće da troši preostalu glukozu, mišičnu masu ili masne naslage sve dok ih u potpunosti ne potroši. Vremenom, različiti organi počeće da otkazuju, a u ovoj fazi najčešći uzrok smrti je infarkt. Smrtni ishod usled gladovanja nastupa u periodu od tri nedelje do čak 70 dana.

Svi organi na pola!

Kad je organizam podvrgnut gladi svaki organ se „prepolovi“, sve dok ne nastupi smrt. Sa mozgom je nešto drugačije: on se smanji za maksimalno dva do četiri odsto.