Kako da reagujete nakon uboda insekata

Ako vam se takav incident dogodi, važno je znati kako da pomognete sebi ili deci na licu mesta. Još je važnije znati koji su simptomi zbog kojih morate hitno da se javite lekaru.

-U najvećem broju slučajeva ubodi insekata nisu opasni, pa izazivaju samo svrab, lagani bol i crvenilo na mestu uboda, koji prolaze sami od sebe - kaže doktor Aleksandar Bezar, pomoćnik direktora Doma zdravlja Vračar.

Iako se ređe javljaju, alergijske reakcije zahtevaju posebnu opreznost. Do njih uglavnom dolazi nakon uboda pčela, osa i stršljena. Bilo da se susretnete sa ovim ili nekim drugim vrstama insekata, koža na njih i te kako reaguje. Postoje znaci koji otkrivaju o kakvom ubodu je reč, ali i grupe ljudi koje su najosetljive.

Pčele ne vole pčelare
Nakon uboda pčele na mestu uboda ostaje žaoka, sa mehurićem otrova. Ubadaju samo kad su uznemirene, a nakon uboda uginu - objašnjava dr Bezar. Prema njegovim rečima, alergijske reakcije se javljaju kod ljudi koji su više puta doživeli neprijatne susrete sa ovom vrstom insekata.
- Tako da su, suprotno uverenjima, najčešće alergični upravo pčelari - napominje naš sagovornik.

Ose i stršljeni
Dok pčele najčešće napadaju kad su uznemirene, ubodi osa i stršljena dešavaju se i bez „dobrog razloga“, jer spadaju u grupu agresivnih insekata.

- Otrov ose i stršljena sadrži hemijski aktivnije supstance od otrova pčela, pa su samim tim i alergijske reakcije teže, naročito kod uboda stršljena, kada je i količina otrova veća. Ne ostavljaju žaoku nakon uboda - ističe lekar.
Već prvi ubod može da dovede do alergije, ali se alergijske reakcije češće dešavaju nakon dva ili tri uboda.

Na mrave osetljiviji najmlađi
Proleće je i sezona krpelja, mrava, pa i komaraca. Kakve posledice ostavljaju njihovi ujedi?
- Ujedi krpelja, mrava i komaraca retko dovode do značajnijih alergijskih reakcija, osim kod dece - naglašava naš sagovornik.

Najopasniji je četvrti stepen
Ljudi se, kad je reč o ubodima i ujedima insekata, najviše boje alergijskih reakcija, pa za svaku lokalnu reakciju, poput bola, otoka ili crvenila smatraju da je alergijske prirode. Međutim, alergijske reakcije u zemljama sa umerenom klimom, kakva je naša, javljaju se kod tek kod 0,4 do 1,2 odsto stanovništva.

- Reč je o osetljivim osobama, kod kojih mogu da se jave lokalne alergijske reakcije na mestu uboda ili one sistemske - kaže dr Bezar.
U lokalne rekacije spadaju crvenilo, bol, otok i svrab, dok se kod sistemskih razlikuju četiri stepena.

- Prvi stepen je pojava koprivnjače, praćene svrabom i crvenim pegama na koži. Drugi stepen nastaje kad se osim koprivnjače jave i otok, mučnina, povraćanje i proliv. Ako dođe do otežanog i čujnog disanja, sviranja u grudima, otežanog gutanja i dezorijentacije, znak je da je nastupio treći stepen. Ukoliko se uz sve navedeno jave kolaps, pad pritiska, gubitak svesti, tamnoplava boja kože i sluznica, inkontinencija, odnosno nemogućnost zadržavanja stolice ili mokraće, jasno je da došlo do četvrtog nivoa - objašnjava lekar.
Kad dođe do četvrtog stepena, može da se javi i anafilaktički šok, odnosno da nastupi smrtni ishod.

- Velika sreća je što su ovakve reakcije srazmerno broju uboda insekata retke. Kod nas nema preciznih podataka o broju umrlih godišnje od uboda insekta, ali je, na primer, u Francuskoj taj broj 40 osoba godišnje - ističe lekar.

Prva pomoć kod lokalnih alergija
Kad dođe do lokalne alergijske rekacije, možemo da budemo sami svoj lekar.
- Dovoljno je da samo stavimo hladan oblog na mesto uboda, najbolje je da to bude led. Ukoliko je otok veći ili se umereno proširi, mogu da se popiju i tablete protiv alergije - savetuje Bezar i dodaje da je nakon uboda pčele neophodno izvaditi žaoku i na kožu staviti hladnu oblogu.

Sistemske alergijske reakcije zahtevaju lekarsku pomoć! Dakle, ako se javi bilo šta osim običnog bola i blagog crvenila kože, moramo se odmah javiti lekaru.

- I nakon uboda u predelu glave i vrata je neophodna lekarska pomoć - ističe doktor.

Kako da se zaštitimo
Osobe koje su alergične na insekte mogu određenim merama preventive da zaštite sebe.
- Treba da izbegavaju brze pokrete, odnosno da se od insekata ne brane mahanjem rukama jer oni tada postaju agresivni. Dok borave u prirodi, neka ne koriste parfeme, kreme za sunčanje ili losione sa intenzivnim mirisom jer time mogu da privuku insekte. Na otvorenom prostoru ne treba da jedu slatko i sočno voće - preporučuje lekar.

Opreznost se savetuje i tokom boravka u bašti, kad ne treba nositi otvorenu odeću, ali ni onu previše široku i lepršavu, jarkih boja.
- Važno je i da se po travi ne hoda bos, jer pčele često borave na detelini - dodaje lekar.
Vrebaju one i u zatvorenom prostoru, pa slatke namirnice treba da budu pokrivene, a kante za smeće zatvorene.