PREPELIČJA JAJA

Ova jaja imaju veću koncentraciju harnljivih vrednosti, čak četvorostruko veću od kokošjih. Bogata vitaminima su A, B1, B6, B12, C, D i E, gvožđem, fosforom, cinkom i važnim aminokiselinama i veoma su važna za jačanje imuniteta. Upravo zbog toga preporučuju se deci u razvoju, sportistima i osobama koje se nalaze u postoperativnom periodu ili se oporavljaju od bolesti. Preporučeno je da se konzumiraju presna, na prazan stomak, pola sata pre obroka. Mogu se i kuvati, i to oko 20 minuta.

KOKOŠJA JAJA

Najpristupačnija jaja koja možemo da kupimo gotovo na svakom koraku. Mogu se razlikovati po obliku i boji, ali imaju istu nutritivnu vrednost. Dva sata posle kuvanja, jaja treba staviti u frižider - tako mogu da ostanu sveža do nedelju dana. Zahvaljujući ljusci, jaja zadržavaju svu hranljivu vrednost kada su kuvana, ali ako se prže na visokoj temperaturi, biće uništena jedna desetina belančevina. Svoju hranljivu vrednost mnogo više zadržavaju ako se prže na temperaturi od 126 stepeni, odnosno na ulju zagrejanom toliko da počinje da se puši. Ako želite tvrdo kuvano jaje, dovoljno će biti da se kuva sedam minuta.

GUŠČJA JAJA

Duplo su veća od kokošjih jaja, ali imaju sličnu nutritivnu vrednost kao i kokošja. Razlikuju se i po ukusu, jer su malo bogatije arome. Kuvaju se 10 minuta.

PAČJA JAJA
Imaju više omega 3 masnih kiselina u odnosu na kokošja, duži rok trajanja, ali i više holesterola i masti. Nedostatak je to što su često zaražena salmonelom, pa se moraju duže kuvati kako bi se bakterije unuštile. Što znači, najmanje 15 minuta na temperaturi od 100 stepeni.