Navodno, čitava pretpostavka o holesterolu zapravo je dobro osmišljena prevara kojom se stanovništvo navodi da, u strahu od bolesti, troši velike sume novca na razne preparate protiv masnoća u krvi.

Farmaceutska industrija, naime, već dugo "servira" priču da unošenje masne hrane bogate lipoproteinima male gustine (lošim holesterolom) dovodi do srčanih oboljenja, i da efekte takve hrane treba poništiti različitim pilulama protiv masnoća. Naučnici, međutim, već dugo znaju da količina lošeg holesterola u krvi ne zavisi od toga koliko ste ovog lipoproteina uneli u organizam putem hrane, pišu "Novosti".

To je zbog toga što se hrana tokom varenja razlaže, a te materije posle mogu, ali ne moraju, da budu iskorišćene za stvaranje holesterola.

Nedavna istraživanja pokazala su, međutim, da i ljudi koji imaju dovoljno HDL-a mogu da dobiju srčana oboljenja zbog toga što u toj jednačini učestvuje veliki broj činilaca - između ostalog i količina fizičkih vežbi koja utiče na način na koji HDL deluje u organizmu.

To donekle pobija tezu da "loš" holesterol izaziva bolesti srca, a "dobar" holeserol štiti srce od raznih oboljenja.

Naziv "dobar holesterol" tiče se lipoproteina velike gustine (na rezultatima ispitivanja krvi koje dobijete iz laboratorije biće obeležen engleskom skraćenicom HDL), a "loš hosterol" lipoproteinima male gustine (obeležava se engleskom skraćenicom LDL).

NIVO HOLESTEROLA U KRVI

Normalan nivo ukupnog holesterola u ljudskoj krvi je oko 3,36–7,76 mmol/L (oko 1,3–3,0 g/L).

Zdrav, odrastao čovek ima oko 5 litara krvi u organuzmu i ukupno 6,5–15,0 grama holesterola u njoj. U celom telu čoveka ima oko 250 g holesterola.

Normalne vrednosti ukupnog holesterola su 5,2, dok je granica do 6,5.

Kod lošeg holesterola prihvatljive vrednosti su od 4,0 do 5,0, a kod dobrog - od 1,0 do 0,9.

Sve što je izvan ovih granica se smatra za stanje bolesti i preporučljivo je da se preduzmu odgovarajuće mere.