Proizvođači takve hrane troše milione na reklamiranje svojih proizvoda, ali i na otkrivanje formule koja će vas terati da uvek uzimate još.

Istraživanje naučnika sa Univerzitetu Deakin u Australiji pokazalo je da količina soli u namirnicama bukvalno stvara osećaj zavisnosti. 

Jedna studija sprovedena na Koledžu u Konektikatu čak je pokazala da pojedini keks izaziva zavisnost i to tako što aktivira više neurona u centrima zaduženim za zadovoljstvo nego kokain ili morfijum.  

Naučnici su eksperimentima ustanovili da je dodavanje soli povećalo je nivo zadovoljstva hranom kod ispitanika za 11 odsto.

Tako su ljudi koji ne jedu masno uspeli da se kontrolišu kada je hrana bila pomalo slana.

"Ali kada smo dodali so u porciju, odjednom je nestalo kontrole. Ljudi koji su osetljivi na masnoću, što ih obično sprečava da je konzumiraju, pojeli su istu količinu slane, masne hrane kao i oni koji nisu osetljivi", kaže naučnik Rasel Kist.

Rezultati ukazuju na to da ljudi toliko uživaju u slanom ukusu, da im u tom trenutku otupe signali sitosti u organizmu.

Gojaznost je složeno pitanje, ali nema sumnje da sadašnji ambijent u zapadnim zemljama igra veliku ulogu.

Većina soli u našoj ishrani je dodata u procesu proizvodnje. Ovo je u suprotnosti sa malom količinom soli koja je prirodno prisutna u većini hrane ili se dodaje za kuhinjskim stolom ili prilikom kuvanja.

Zajedno kombinovanje soli i masti je moćna stvar koja pasivno promoviše prekomernu potrošnju hrane.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Batut", skoro svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a broj mališana koji su veoma gojazni (najmanje 20 odsto teži od idealne težine) raste iz dana u dan i trenutno se kreće oko 7,5 odsto.

Broj umereno gojazne dece za samo nekoliko godina skočio je sa 8,5 na 13,7 odsto, a sva je prilika da će se taj rast nastaviti.