Stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da sredstva za čišćenje koje većina nas ima u kući, sadrži oko 62 otrovne hemikalije, a mi smo im izloženi svakodnevno - od ftalata, sintetičkih mirisa pa do štetnih plinova iz sredstava za čišćenje rerne. Svi ti sastojci uobičajenih proizvoda za čišćenje povezani su sa astmom, rakom, reproduktivnim i poremećajima hormona.

Proizvođači se, pak, brane činjenicom da su količine toksičnih sastojaka u sredstvima za čišćenje vrlo male, no problem nastaje ako smo im izloženi svaki dan, kao i u njihovoj kombinaciji. U našem telu tada taloži “otrovni teret” koji se taloži u tkivu, piše 24sata.hr.

Štetne hemikalije iz proizvoda za čišćenje, na primer, povećavaju rizik od oštećenja pluća. Studija Univerziteta Bergen otkrila je da svi ljudi koji redovno čiste svoje domove imaju 14 odsto veći rizik za smanjenje plućne funkcije i kapaciteta u idućih 20 godina.

- Moramo da budemo svesni hemikalija koje se ispuštaju u vazduh koji udišemo kad koristimo deterdžente u obliku sprejeva - kaže dr Ostin Svanes.

Tokom dvadesetogodišnje studije došli su do zaključka kako hemikalije, uključujući i amonijak, mogu iritirati ne samo disajne ​​putove, nego izazvati i alergiju. I ranije studije su otkrile da postoji povećan rizik od hronične opstruktivne plućne bolesti među profesionalnim čistačima i čistačicama.

Stručnjaci sa Univerziteta Džordž Vašington upozorili su i da se u kućnoj prašini nalazi barem deset otrovnih hemikalija koje mogu da uzrokuju rak i neplodnost. Dr Ami Zota, vođa istraživanja, kaže da ljudi, a posebno deca, koji su na dnevnoj bazi izloženi hemikalijama mogu da imaju ozbiljne zdravstvene probleme.

Hemikalije pronađene u svakodnevnim proizvodima - od kozmetike, proizvoda za čišćenje, građevinskog materijala i nameštaja - ispuštaju se u vazduh i na kraju završavaju u prašini. Takvih otrovnih hemikalija u prašini pronađeno je 45.

- Ljudi udišu ili čak mogu da progutaju male čestice prašine i da apsorbuju toksine kroz kožu. Zato pazite na bebe koje su posebno izložene jer se igraju na podu - kažu istraživači.

Ftalati su na vrhu spiska po štetnosti, a nalaze se i u prašini. To su čestice koje se dodaju plastici kako bi se povećala njena fleksibilnost i izdržljivost i obično se nalaze u ambalaži za hranu, dečijim igračkama i kozmetici. Ftalati mogu da ometaju normalan rad hormona, a naučnici veruju da su uzrok problema s disanjem kod dece i nižim koeficijentom inteligencije.

Bolje sprečiti, nego lečiti

Preporuka je da proverite sastav i da izbegavajte kozmetiku i sredstva za čišćenje s potencijalno štetnim hemikalijama. Pomno čitajte i sledite uputstvo za korištenje na etiketama, koristite maramice za čišćenje, a ne sprejeve kako bi ste udisali što manje štetnih čestica. Često perite ruke.

Provetravajte prostoriju

Prašinu u svom domu redovno brišite. Dok čistite, otvorite sva vrata i prozore, da bi vazduh cirkulisao sve vreme dok čistite.

Skriveni ftalati

Ftalati se skrivaju u osveživačima prostora, deterdžentima za pranje posuđa, pa čak i toaletnom papiru. Fabrike ne moraju da otkriju što je u njihovim mirisima, tako da ftalate možda i nećete pronaći na etiketi. Zato, kad god je moguće, odbacite sprejeve ili osveživače prostora iz utičnice i prostor osvežite eteričnim uljima ili provetravanjem prostorija.

Hemikalije opasne za astmatičare

Postoje mnoge namirnice koje mogu da uzrokuju astmu ako ih koristite u svom domu, i uticaće i na one koji nisu astmatičari. Najčešći su kvaterni amonijev spoj koji se obično koristi kao dezinficijens u čišćenju. Za podove i ostale manje osetljive površine često se koriste sredstva na bazi hlora (natrijev hipoklorit), koji najčešće nalazimo u izbeljivačima. Opasni su i neki mirisi u sredstvima za čišćenje, poput limonena koji proizvodima daje “citrusni” miris, te isothiazolinones iz deterdženata za pranje posuđa, kao i u tekućim deterdžentima za pranje rublja.

Recite zbogom antibakterijskim sapunima

Triklosan je agresivno antibakterijsko sredstvo koje nalazimo u sredstvima za pranje posuđa i antibakterijskim sapunima. Osim što može da poremeti hormonalni sistem, sumnjaju i da je kancerogen, pa se preporučuje da koristite “jednostavne” deterdžente i sapune s kratkim popisom sastojaka.

Klonite se hlora

Hlor nalazimo u sredstvima za čišćenje WC-a, uklanjanje buđi i izbeljivačima tkanine. Iako ga uzimamo s vodom iz vodovoda, može da izazove probleme s disajnim putevima, ali i štitnom žlezdom. Preporuka je da za čišćenje koristite sodu bikarbonu i sirće.