Budući da je „Alo!” novina u četvrtak napunila devet godina i učinila nemoguće, red je i da predložim novog predsedničkog kandidata.
Naime, te predvikendovske večeri „Alo!” novine okupile su sve moguće vrste i podvrste homosapiensa na jednom mestu. Činjenica je da se prisutni i nisu međusobno dobro videli, jer je prostor bio u mraku. Ali taj sitni propust može se pripisati odsustvu gradonačelnika, koji nije stigao da od kluba napravi Pariz, jer su sve svetiljke potrošene na ukrašavanje prestonice. To nije smetalo da prisutni od žurke naprave Holivud ili, ako ćemo po srpski, Narodnu skupštinu.

S vrata su me dočekale glavešine iz „Alo!“, ali što sam dublje ulazila u utrobu kluba, sve više mi se tresla metla. Svaki ćošak bio je nafilovan vrstama koje se, u prirodnom lancu ishrane, međusobno jedu.

Za centralnim stolom ispred bine predsedavao je Nebojša Stefanović, koji je povezivao određene ljude sa ajncerom sa određenim predmetima u kojima se mućkalo belo vino, dok je obezbeđenje ovog skupa lično vodio ministar odbrane, Zoran Đorđević.

Klupske kolege Šešelj, Obradović, Tončev i druga deca revolucije ispunili su kvorum odmah nakon nastupa Dženana, čiji je nastup iz prvih redova pratio Muamer Zukorlić.

Kolege iz konkurentnih kuća kiselo su podržale seču torte, nadajući se da će Rada Manojlović, glavna duvačica svećica, biti pametno transferovana na njihove događaje, kladim se dobrim posredovanjem ministra trgovine Ljajića.

Vulin se pojavio sa svojim rokerskim dvojnikom, pa da me ubijete, nisam znala kojem prvo da pružim ruku.
Jedino sam se pribojavala da Krkobabić ne uputi prijavu za preglasnu muziku, jer su se bendovi „Kilotona“ i „Leksington“ utrkivali da se ponude političarima kao budući savetnici.

Stručni žiri u izboru za nove kandidatkinje na javnim funkcijama sačinjavale su Ana Mandić i Stanislava Pak, a u najužu konkurenciju ušle su Ceca, Seka i Soraja, jer su imale najbolje predipozicije: kožu i krzno, u skladu sa Vladinim modnim trendovima.

I kakva bih ja to veštica bila kada ne bih dobrim instinktom prepoznala da se „Alo!“ prirodno nameće kao budući predsednički kandidat, i to onaj koji spaja nemoguće. Ja toliko, a na vama je da stavite svoj građanski potpis na kandidatsku listu: „Alo!“ za predsednika, kao što to činite već devet godina. Voli vas Veštica.