Stomatolozi stalno imaju zbunjujuću situaciju - da bi spasili zub, moraju da ga dodatno oštete uklanjanjem još većeg dela zuba, u cilju uklanjanja karijesa. Zatim tu šupljinu ispunjavaju izdržljivim materijalima, koji zovemo plomba. Ali ako zamislimo drugačiji način lečenja - umesto da bušimo rupe koje posle ispunjavamo, nađemo način da „prevarimo“ zube da se sami regenerišu.

Naši zubi se svakodnevno oštećuju, a bakterije koje se stvaraju u ustima raspadanjem hrane, kiselinama koje su proizvod toga, ubrzavaju oštećenja. Zubi, kao i koža, imaju mehanizme da regenerišu manja oštećenja, ali nedovoljnom higijenom usta, mi im odmažemo. Tako se stvara karijes, koji uništava zube, i na njima ostavlja šupljine.

Istraživači sa "King’s College" iz Londona pretpostavljaju da bi mogli da ubrzaju i povećaju sposobnost zuba da se sam regeneriše i pri većim oštećenjima. Ustanovili su da pojedini lekovi, koji se razvijaju za lečenje Alchajmera i drugih neuroloških oboljenja, mogu da regenerišu oštećeni zub.

Kod miševa se to desilo posle četiri do šest nedelja. Od tada taj mehanizam pokušavaju da pokrenu i kod ljudi i sve su bliži tome.

Kako bi formalno uveli ovaj tretman u savremenu stomatologiju, prvo će morati da obave detaljna klinička ispitivanja na ljudima. Ukoliko ova, revolucionarna terapija postane standardna u stomatologiji, naučnici tvrde da bi to bio jedan od najvećih napredaka u ovoj oblasti u poslednjih 50 godina.