Živimo u eri modernih tehnologija, kada su gotovo sve informacije dostupne „na klik“. Stalno smo na internetu, na telefonima, tabletima i računarima, danas se čak i uči i studira onlajn. Da li u takvim okolnostima, kada je tempo života brz, Beograđani uopšte pronalaze vreme za odlazak u biblioteku i čitanje? Koje je omiljeno štivo naših sugrađana i koliko se interesovanje promenilo u odnosu na neka prošla vremena. Ekipa „Alo!“ obišla je nekoliko biblioteka u prestonici kako bi dobila odgovore na ta pitanja.

Prema svedočenjima bibliotekara, Beograđani su i dalje posvećeni čitanju.

- Ljubav prema knjizi se nije izgubila. Svake godine su, po pravilu, najčitanije knjige koje su dobile neku značajnu domaću ili svetsku nagradu - kažu za „Alo!“ u Biblioteci grada Beograda.

Tu biblioteku najčešće posećuju studenti, koji u njoj nabavljaju neophodnu literaturu za ispite, a česti gosti su i stariji sugrađani.

- Njih najviše zanima klasična književnost. Iako te dve grupe ljudi prednjače u poseti, u poslednje vreme su i žene te koje aktivno dolaze. One uglavnom pozajmljuju beletristiku ženskih autora, ljubavne romane ili popularnu psihologiju. Sa druge strane, mlađa populacija je zainteresovana za epsku i naučnu fantastiku - navode u gradskoj biblioteci.

Pet najčitanijih knjiga Biblioteke grada Beograda

1. „Čovek po imenu Uve“, Frederik Bakman
2. „Moja genijalna prijateljica“, Elena Ferante
3. „Žeđ“, Ju Nesbe
4. „Luzitanija“, Dejan Atanacković
5. „Ležanje na kauču“, Irvin Jalom

U Narodnoj biblioteci Srbije posetioci knjige, stare časopise, retke spise, stare mape Beograda, fotografije i ostalo mogu da čitaju ili pogledaju isključivo u čitaonici. Ipak, to ih ne sprečava da i dalje odlaze u tu biblioteku u velikom broju.

- Dnevno kroz našu biblioteku prođe više od 600 posetioca. Zvanično, mi smo najposećenija kulturna ustanova u Srbiji. Tokom 2017. je više od 194.000 ljudi prošlo kroz naš sistem čekiranja posete i boravka u čitaonici - rekla nam je Jovana Mrkić iz odeljenja za programe iz kulture i protokole Narodne biblioteke i dodala da u čitaonici najviše ima studenata i naučnih istraživača koji tu pronalaze potrebnu građu za svoje radove.

I dok se ljubav prema dobroj knjizi nije izgubila, tokom godina se promenilo interesovanje čitalaca. Kako kažu u Biblioteci „Milutin Bojić“ na Paliluli, dok se ranijih godina više čitala klasična literatura, danas se više traže trileri i beletristika.

- Takođe, veoma je popularna i skandinavska književnost - kažu u Biblioteci „Milutin Bojić“.

Tu biblioteku najčešće posećuju Beograđani stari između 40 i 50 godina, i to uglavnom dame, koje interesuje laganija literatura.

- Raduje nas i to što deca neguju odlazak u biblioteku kao i mi kad smo bili mali. Zanimljivo je to što i vršnjacima preporuče knjigu koja je popularna, pa nam dođu i njihovi drugari. Mislim da knjiga nije prevaziđen način da se provede slobodno vreme - rekla nam je bibliotekarka Olga Ječmenica.

Penzioneri redovno vraćaju knjige!

Iako vole da čitaju, Beograđanima se često desi da „probiju rok“ za vraćanje knjige. Ipak, to ne važi za penzionere, koji su, kako kažu bibliotekari, najodgovorniji.

- Njih ni loše vreme ili sneg ne mogu da zaustave. Zaista ima šta da se nauči od njih. Inače, građani koriste vrlo maštovite izgovore kad zakasne da vrate knjigu, a najčešći su odlazak na put ili boravak u inostranstvu. Dešavalo se i da se čitaoci ne sećaju koje su sve knjige pozajmili, pa vraćaju i ono što nisu uzeli kod nas - kažu u Biblioteci grada Beograda.