Ovaj Beograđanin boluje celebralne paralize od rođenja, ali ga bolest nije sprečila da već četiri godine učestvuje na trkama uz pomoć svojih prijatelja koji ga guraju u kolicima. I danas nastupa na 31. Beogradskom maratonu.

Vuk do sada već ima i nekoliko medalja i diploma, a kako kaže, biti deo maratona nešto je neponovljivo.

KOMPLETAN SPISAK I ALTERNATIVNI PUTEVI Ove ulice će danas biti zatvorene zbog maratona

- Takav nalet energije, adrenalina, euforije, sama ta kretnja, kao da letim, na mene deluje kao terapija. To je poseban osećaj: ulice su prazne, preko 10.000 trkača staje uz nas, uz ogradu su ljudi koji aplaudiraju i borde nas. Taj doživljaj kada se prolazi kroz cilj, to se doživljava samo jednog dana u godini i to svaka osoba treba da doživi, bilo da trči, hoda ili da je guraju. Tada se i mi osobe s invaliditetom osećamo kao deo društva – priča tridesettrogodišnji Vuk i dodaje da je Beogradski maraton jedini dan u godini kada on može da prođe Slavijom, Terazijama i ostalim ulicama grada.

Pobedio multipla sklerozu

Slobodan Jotić (41) jedan je od retkih koji je zahvaljujući trčanju pobedio multipla skrelozu, ako ne i jedini u svetu. Prošle godine istrčao je dva maratona, a njegov sadašnji cilj je da uključi ljude s ovom bolešću u maratonsku trku. Zbog toga će danas gurati u kolicima svoju poznanicu Ivanu Maliković (52), koja ima teži oblik ove bolesti. - Poslednjih nekoliko dana sam u Ivaninim očima video sreću i pozitivnu energiju zbog učešća u maratonu. Ona je zbog toga pronašla motivaciju da se izbori. To želim da postignem kod svih osoba obolelih od multipla skreloze, kod svojih saboraca - kaže za “Alo!” Jotić, koji je istakao da se odlučio na trčanje da bi dokazao sebi i drugima da može pobediti ovu tešku bolest.

 

Učestvovanje na ovakvom događaju može samo da doprinese osobama s invaliditetom u razvoju njihovog duha i tela, smatra Vuk. Kako i sam kaže, maratoni izvlače osobe s invaliditetom iz stereotipnih okvira, iz njihova četiri zida. Osoba koja mu u tome najviše pomaže jeste njegov višegodišnji prijatelj Dragan Podunavac, koji je prošle godine dobio priznanje od Grada Beograda za posebno dostignuće i proglašen je za heroja Beogradskog maratona.

- Gurati nekoga u kolicima na maratonu je najlepši deo priče, iako mi je u početku teško da izdržim veću kilometražu. Moja sestra ima celebralnu paralizu i nju sam više puta gurao na maratonu. Dirljivo je kada vidim njeno uzbuđenje u očima. Energija koja vlada među učesnicima stvarno je fenomenalna. Često mi se dešava na trkama da mi drugi učesnici otimaju Vuka da ga guraju. Zato bih ovom prilikom i pozvao sve osobe s invaliditetom da učestvuju, a i druge ljude da ih guraju - kaže Dragan.

On upozorava da je jedini problem osoba s invaliditetom da dođu do samog starta, kao i da bi bilo poželjno da im se organizuje poseban prevoz, jer će se tako više njih moći da učestvuje u maratonu.