- Potrošnja vode prethodnih dana povećala se na letnji nivo! U skladu s tim, podigli smo proizvodnju na letnji režim - 6.500 litara u sekundi. U obodnim delovima grada, gde je poljoprivredna delatnost primarna, zabeležena je do tri puta veća potrošnja. Naravno, grad će imati dovoljne količine vode tokom predstojećeg leta, a uslov je da nam građani pomognu svojim odgovornim ponašanjem.

Šta konkretno znači neracionalna potrošnja vode?

- U perifernim područjima grada leti beležimo neutemeljeno i neracionalno trošenje vode, kada je potrošnja i trostruko veća. To je još i podnošljivo. Neki znaju da troše čak osmostruko više. Prema evropskim normama, po glavi stanovnika dnevna potreba za vodom je 150 litara. Naš prosek za prethodne godine je oko 250 litara dnevno, a tokom najvrelijih letnjih dana dostiže i do 800 litara!

Novi vozni park

„Beogradski vodovod i kanalizacija“ uspeo je da zameni svoj stari vozni park, koji služi radnicima na terenu.

- Prošle i ove godine znatno smo obnovili vozni park i park građevinskih mašina. Do pre tri godine dominantna vozila, koja su špartala ulicama, bila su iz starog „Zastavinog“ programa - „jugići“, „skale“... Sada nam predstoji još jedna nabavka lakih dostavnih vozila. Nismo kupovali putnička vozila i limuzine, već ona za rad - velike kamione, kipere, radne mašine, buldožere, rovokopače...

U pojedinim delovima Beograda još nije rešena kanalizaciona mreža, ima dosta divljih priključaka. Da li su to najveći problemi „Beogradskog vodovoda“?

- Trećina područja je još nepokrivena kanalizacionom mrežom, dok je vodovodni sistem u boljoj situaciji. Nedostajuća infrastruktura u gradu nije u ingerenciji „Vodovoda“, već Direkcije za građevinsko zemljište. „Beogradski vodovod i kanalizacija“, dakle, ne gradi kanalizacionu mrežu, već je održava. Leto je pred nama i najveći problem je neracionalna potrošnja vode. Osim toga, gde god neko napravi kuću, on dovede i vodu. Tu ima i nelegalnih priključaka. Naše ekipe o tome vode računa kako ne bi trpeli drugi građani.

Radnici „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“ stalno su na ulicama. Koji su to radovi u toku?

- Imamo dosta velikih investicija, ali i tekućeg održavanja. Radimo na svim poljima. Beograđani piju vodu koja se proizvodi na pet lokacija. Prerađujemo vode iz Save, Dunava i reni-bunara, a najveća je fabrika vode u Makišu. Tamo se proizvodi polovina, od ukupne količine vode u Beogradu. Osim redovnih rekonstrukcija u fabrici i radova tokom cele godine, pred leto se pripremamo i za letnju sezonu. U toku su veliki radovi, koji neće biti završeni tokom ovog leta, a koji će narednog obezbediti mogućnost dodatnog povećanja kapaciteta proizvodnje.

Šta se tamo gradi?

- Počela je izgradnja dva nova cevovoda za dopremu vode iz Save do postrojenja. Oni su promera 1.500 milimetara, polažu se ispod taložnice koja je u produžetku Savskog jezera, tehnologija je složena i, pored ostalog, zahteva čišćenje dna jezera. Osim toga, na Makišu se radi i na pripremi postrojenja za završnu UV dezinfekciju, ali i za doziranje ugljen-dioksida. Nove tehnologije će omogućiti uštede u proizvodnji, ali kvalitet vode će i dalje biti besprekoran.

Rekonstrukcija 70 kilometara mreže

Vodovodna mreža u gradu dugačka je oko 3.800 kilometara...

- Prošle godine smo ostvarili ambiciozni cilj, a kojeg ćemo se držati i u narednim godinama, a to je rekonstrukcija 70 kilometra mreže. Oko dva odsto vodovodne mreže mora da rekonstruiše godišnje kako bismo u ciklusu životnog veka mreže, u trajanju od 50 godina, mogli da obezbedimo njenu zamenu. U prethodnom periodu nije se dovoljno vodilo računa o tome.

Šta je sa reni-bunarima iz kojih se Beograd, takođe, snabdeva vodom?

- Radimo na njihovoj revitalizaciji, utiskivanju novih drenova, kao i njihovoj regeneraciji. To omogućava održanje i povećanje postojećih kapaciteta i njihovu veću izdašnost. Na svim pogonima se rade konkretni projekti. Rekonstrukcija crpne stanice „Topčider“, na primer, vrlo je bitna jer obezbeđuje snabdevanje vodom Dedinje, bolnice i rezidencije u tom delu grada.

Kakva je voda koju Beograđani piju?

- Naši građani piju kvalitetnu vodu. U 126 godina istorije „Vodovoda“ nismo imali nijednu takozvanu hidričnu epidemiju. Kvalitet je uvek bio na najvišem nivou. A ako bi se kojim slučajem i desila bilo kakva situacija, istog trena bi bile preduzete mere u očuvanju zdravlja naših sugrađana. Voda se kontroliše 24 sata dnevno. U pitanju je trostepena kontrola - u laboratorijama u pogonima, u našoj službi Sanitarne kontrole i u Zavodu za javno zdravlje Beograda.