Ovako započinje priču Beograđanka Sofija B, koja je ispunila obećanje da će se javiti kada Žika, ptić kojeg je spasla iz čeljusti psa pošto je ispao iz gnezda, odluči da napusti privremeni dom.

RADOVAO SE KAO DETE Beograđaninu stigla poruka da mu je na račun legla NEVEROVATNA SUMA, onda je klupko počelo da se odmotava...

- Otišao je mesec i po dana otkako smo ga našli. Poslednjih 10 dana naučio je da jede sam, a povređeno krilo mu je potpuno zaraslo. Znala sam da se bliži čas kada će shvatiti da je zdrav i dovoljno odrastao da napusti svoje drugo gnezdo - priča sagovornica „Alo!“ u dahu.

Ona dodaje da je Žika pet dana, pre nego što je odleteo, stajao na saksiji i satima gledao dole, u park. Nije pokušavao da poleti.

Sofija navodi da nikada neće zaboraviti jutro kada je otišao. Oko sedam sati ona ga je pustila iz gajbice u kojoj je spavao i donela mu u hranilici omiljeni doručak - zrnevlje.

MISLI DA MU JE MAMA Sofija već 28 dana čuva i hrani Žiku, a sve je počelo umalo TRAGEDIJOM

- Bio je probirač. Nije hteo da jede pšenicu i raž, već isključivo proso, baš kao i moji papagaji. Jeo je malo, a onda je počeo da trčkara po terasi, mašući krilima. Još sam bila u pidžami kada je sin viknuo: „Mama, otišao je Žile! Brzo dođi da vidiš! Eno ga dole!“ Istrčala sam iz kupatila i pogledala kroz terasu. On je mirno šetkao po travi s ostalim golubovima - kaže Sofija.

Želim mu sreću

Na pitanje da li je bilo suza na rastanku, Sofija kaže da nije. Ona dodaje da Žiki želi svu sreću, kao i da se raduje kada ga ponekad vidi ispod terase. - Baš juče je proleteo pored sina i mene - navodi ona.

Prema njenim rečima, brzo je uletela u sobu, skinula pidžamu i obukla prvo što je dohvatila. Isto je uradio i njen devetogodišnji sin.

- U park smo istrčali u kućnim papučama. Žika nas je gledao dok smo prilazili. Ostali golubovi počeli su da se udaljavaju, ali nisu poleteli. Pozvala sam ga. Gledao je čas u nas dvoje, čas u golubove. Bio je neodlučan. A onda je krenuo ka golubovima. „Srećno!“, viknuli smo sin i ja, okrenuli se i pošli kući - priča naša sagovornica i dodaje da je u isto vreme bila tužna i srećna.

RHMZ UPOZORAVA GRAĐANE Jaka kiša, grmljavina i porast vodostaja u celoj Srbiji, a u ovim mestima je NAJKRITIČNIJE

- Tužna, jer sam se vezala za Žiku. Bio je sasvim mali kada je stigao, otvarala sam mu kljun da bih ga hranila, gledala ga kako raste, a srećna - jer je život pobedio! On je dobro i otišao je da nastavi tamo gde se njegov život prekinuo, kada je ispao iz gnezda - završava priču Sofija B.

Velika odgovornost i obaveza

Sofija B. ističe da je imala veliku odgovornost i obavezu.

- U početku, nisam znala kako i šta da radim, pa sam polako učila. Da mi se ponovo desi slična situacija sa pticom ili nekom drugom životinjom, opet bih je donela kući da ne strada. Posle iskustva i brige o Žiletu tačno znam u šta bih se upustila - u prelepu, ali nimalo laku avanturu. Ribala sam terasu dva - tri puta na dan, strepila da li je Žika jeo, pio vode, a kada je počinjala oluja unosila sam ga u kuću - kazala je ona.