Naš je Mesec, naime, isto što i drugi prirodni sateliti ostalih planeta - mesec. Ali dok drugi imaju imena (Evropa, Ganimed, Kalisto...), naš je uspeo da dogura samo dotle da dobije prvo veliko slovo, te da od naziva za prirodni satelit postane imenica.

Tokom većeg dela istorije ljudi nisu znali da osim našeg postoje i drugi meseci. Tek kada je Galileo Galilej 1610. otkrio Jupiterove mesece, shvatili smo da naš nije siroče, odnosno da ima kosmičku "braću".

Kako su otkrivani drugi meseci, javila se potreba da se imenuju, ne bi li se izbegla zabuna. Naime, ako bi neko rekao reč "mesec", postojala je realna mogućnost da se pobrka o kojem se tačno radi.

Tako su prvootkrivena četiri Jupiterova meseca (od ukupno 64 koliko ih je do sada pronađeno), nazvani Io, Evropa, Ganimed i Kalisto. Ali naš nije menjao naziv.

Iako ima onih koji smatraju da naš Mesec ima ime i da se zove Luna, to nije tačno. U pitanju je tek latinski izraz za mesec.

Kako god, tek jedini Zemljin prirodni satelit ostao je samo Mesec, a s obzirom na to koliko dugo je taj naziv u upotrebi, teško je poverovati da će se ikada i menjati.