Procenjeno je da su 14.152 populacije 3.706 vrsta sisara, ptica, riba, vodozemaca i gmizavaca od 1972. dp 2012. godine smanjene za 58 odsto, ali i da nema naznaka da će u narednim godinama to istrebljenje pasti ispod dva odsto godišnje.

Do 2020. godine populacija kičmenjaka mogla bi opasti za 67 odsto za pola veka, ukoliko se ne preduzmu akcije da se smanji štetan uticaj ljudskih aktivnosti na životono okruženje, navodi se u izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) i Londonskog zoološkog društva (ZSL).

Ove cifre jasno upućuju na zaključak da je priroda suočena sa masovnim izumiranjem, i to prvi put od nestanka dinosaurusa.

Strašne brojke

Populacija afričkih slonova pala je samo u poslednjoj deceniji za 111.000 zbog krivolova. Procenjuje se da danas u 37 afričkim država postoji oko 415.000 ovih sisara.

Još gora situacija je sa planinskim gorilama, pošto ih je preostalo samo 880, a nestanak preti i grivastom vuku i džinovskom mravojedu, zbog konverzije pašnjaka na kojima žive u obradivo zemljište.

Populacija orki u evropskim vodama ugrožena je zbog zagađenja, a delfini iz kineske reke Jangce, inače veoma retki, stradaju u sudarima sa ribolovačkim čamcima i brodovima.

U divljinama Azije ostalo je svega 3.900 tigrova, te samo 70 amurskih leoparda.

Broj afričkih slonova u Tanzaniji drastično opada zbog krivolova, vukovi u Brazilu ugroženi su zbog predvaranja čuma u pašnjake i obradive površine, a evropske jegulje nestaju zbog bolesti koje su izmenile njihova staništa i preteranog ribolova, navodi se među primerima.

Preterani ribolov i pretvaranje velikih oblasti u obradive površine, kao i rudarstvo i druge ljudske aktivnosti uzrokuju degradiranje i nestanak staništa brojnih životinjskih vrsta, navodi se u opširnom tekstu časopisa "New Scientist".

Divlje životinje ugrožavaju i prekomerna eksploatacija, klimatske promene i zagađenje.

Naravno, sve ovo utiče i na ljude, čiji životi zavise od čistog vazduha, pitke vode i zdrave hrane.

Još gora situacija je sa slatkovodnim ribama, čija populacija je od 1970. godine smanjena za četiri petine.

- Prvi put od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina suočavamo se sa globalnim masovnim izumiranjem divljih životginja. Ignorišemo pad drugih vrsta, ali u tome leži i velika opasnost za ljudsku vrstu, pošto su one barometar koji pokazuje kako utičemo na svet - rekao je Majkl Baret, direktor britanskog ogranka WWF.

Ljudska zloupotreba prirodnih resursa je velika pretnja za staništa divljih vrsta, koje je naročito opasno kada su u pitanju nezamenjive vrste bez kojih bi bila ugrožena stabilnost podneblja, dodao je Baret.

- Znamo kako da zaustavimo ovo. Ali to zahveta angažovanje vlada, kompanija i građana i njihovo preispitivanje načina na koji proizvodimo, trošimo, merimo uspeh i vrednujemo prirodnu okolinu - rekao je Baret.

Ken Boris, direktor ZSL, dodao je da će ljudsko ponašanje i dalje voditi ka padu populacije divljih životinja širom sveta.