Finski razvojni studio i izdavač je tako u tih osam godina izbacio čak 24 "Angry Birds" (Besnih ptica) naslova, što zasebnih verzija, što kompilacija, što spin-offova. Tako od 2010. nova Angry Birds igra po pravilu dolazi sa svakim sledećim godišnjim dobom.

Jeste da ciljaju na "kežual" publiku, ali čak i školarci, studenti, a ima i dosta starijihm, svaki dan se dosađuju i nakon 24 igre dobije alergiju na perje.

To su izgleda shvatili i Finci, pa su svojim ljutim ptičicama dodali sve i svašta.

Naime igrajući igricu preko Fejsbuka na desktop računaru, mobilnom ili tabletu nije isto. Bonusi su drugačiji, postoje posebni turniri, jeftinije su "magije" itd. Ali ono što je najviše frustrirajuće igrica se razlikuje iz dana u dan. To je učinjeno kako bi se igrač prmorao da svaki dan konzumira igricu ako hoće da ostvari "dobar rezultat".

 

Rovio zaista ispunio marketinška obećanja sa drugim delom "Besnih ptica" i vratio Angry Birds franšizu svojim korenima, istovremeno oplemenjujući njenu jednostavnu formulu i eliminisavši nepotrebne smicalice kojih su prošli naslovi bili puni.

Nažalost, trud svih tih talentovanih developera su opet uspeli da ocrne korporativni trolovi koji kao da su godinama pokušavali da razviju najpodmukliji poslovni model ikada.

Pa tako Angry Birds 2, koja je izašla 2015., ima sve najgore elemente free-to-play igara: tajmere i sistem energije koji vas sprečavaju da igrate, premoćne powerupove koji su u osnovi varanje i donekle osakaćeni gameplay koji vas potiče da trošite.

Ovo je takođe i prva prava Angry Birds igra koja vam ne dozvoljava da je kupite. Nakon njenog izlaska zbog pohlepe kompanija osuđeni ste na tajmere ili peglanje kreditne kartice ako želite igrati duže od pet minuta. Radi se o radikalnom zaokretu poslovnog modela koji je značajno unazadio konačni proizvod. Takođe, gore spomenuta nasumičnost u kasnijim nivoima uopše ne odaje dojam nasumičnosti već se čini da kombinacije ptičica i rasporeda prasadi koju dobijete postaju značajno povoljnije po vas nakon što restartujete isti nivo 10 puta, a do tada je gotovo nemoguće uspešno završiti nivo.

Pohlepna poslovna taktika je tako jednostavno eliminisala određen "level" izazova i Angry Birds pretvorila iz igre pažljivog mozganja u igru nasumičnog napucavanja i čekanja novih života. I upravo je to najveći greh ove igrice – toliko dobrih gameplay ideja je ograničeno ili upropašćeno očajnim pokušajima da se igračima izbije što više love iz džepa. 

Lažne ptičice 

Poznato je već da gotovo svaka popularna aplikacija za mobilne uređaje ima svog tzv. "zlog blizanca" u vidu malicioznog dvojnika. Sajber kriminalci za svoje aplikacije koriste identičan izgled originalnih aplikacija i na taj način prikupljaju potrebne identifikacione podatke, koje nakon toga zloupotrebljavaju na razne načine. Jedan od čestih načina prevare je da se sa zaraženog smart telefona ili tablet računara šalju skrivene SMS poruke na unapred zadate telefonske brojeve, a da korisnik uređaja o tome ne zna ništa. U najgorem slučaju žrtve ovo mogu otkriti tek kada stigne preveliki telefonski račun, ali tada je već kasno.

Baš to se desilo sa lažnom verzijom "Angry Birds – Star Wars", upozoravaju stručnjaci iz "GFI Labs". Ali ono što je novo i specifično za ovu igricu, je da se otišlo korak dalje i za razliku od sličnih lažnih ili trojanizovanih aplikacija, nakon slanja skupih SMS poruka, aplikacija automatski instalira valdinu verziju igrice Angry Birds, što naravno korisniku dodatno otežava da otkrije prevaru.

Međutim, bitno je istaći da su žrtve prevare poput ove ponekad i same krive za to. Često se dešava da ljudi pokušavaju dobiti besplatno nešto što u osnovi nije besplatno. U tom slučaju posećuju raznorazne neproverene i sumnjive web lokacije u potrazi za traženom aplikacijom i na taj način dolaze do "lažnih" verzija programa, odnosno do malicioznih dvojnika.

Dakle, najbolja preventiva u ovom slučaju je koristiti isključivo usluge zvaničnih marketa, tipa Google Play market i sl. Postoje informacije da je u prošlosti čak i tu dolazilo do incidenata sa pojavom lažnih aplikacija, tako da se nikad ne možemo stopostotno zaštititi. U svakom slučaju korišćenje usluga zvaničnih marketa doprinosi sigurnosti, ali nije loše za svaki slučaj instalirati i neki od antivirusnih paketa za mobilne uređaje. Pri tome vodite računa kako i gde nabavljate antivirusni softver jer i tu postoje "zli blizanci"!

Krali su podatke preko igrica

Bivši menadžer u Fejsbuku Sendi Parakilas izjavio je da su profili korisnika "roba" koja se svaki dan prodaje, i otkrio na koji način su se podaci krali od korisnika i preko popularnih igrica.

Parakilas je za "Vašington post" rekao da je za Fejsbuk radio 2011. i 2012. godine i da je vodio tim koji je bio odgovoran za sprovođenje pravila o zaštiti podataka korisnika na Fejsbukovoj platformi za aplikacije.

- Ta platforma je uključivala i dobro poznate i popularne igrice poput "Candy Crusha" i "FarmVillea", kao i mnoge druge - naveo je Parakilas, jedan od bivših menadžera Fejsbuka.

Kako navodi, Fejsbuk u to vreme nije baš previše brinuo o zaštiti podataka korisnika, a afera s Kembridž Analitikom je pokazala da se to nije promenilo ni u narednih nekoliko godina.

Parakilas je, objašnjavajući kako te platforme funkcionišu, rekao da svaki put kada korisnik prihvati neku aplikaciju koja se spaja preko Fejsbuka pojavi mu se disklejmer u kojem se od korisnika traži dozvola da aplikacija pristupi podacima na korisnikovom.

Aplikacija u nekim slučajevima, kako kaže, traži samo pristup onim podacima koji su na vašem profilu javni, poput imena i prezimena, fotografija, vaših lajkova, i još nekih podataka koji nisu javni.

- U vreme kada je Kembridž Analitika skupljala podatke o korisnicima, Fejsbuk je dozvolio programerima pristup i podacima vaših prijatelja, iako ti prijatelji nikad nisu ni instalirali tu aplikaciju, niti su pristali da ta aplikacija koristi njihove podatke. To je programerima omogućilo da vrlo brzo stvore ogromne baze podataka. Postojao je način da se isključi opcija da aplikacija ima pristup podacima vaših prijatelja, ali ta se opcija nalazila duboko u Fejsbukovim postavkama i to ne baš na svim jezicima - navodi Parakilas, dodajući da je vrlo malo korisnika je znalo za tu opciju.

- Ono što je najgore, jednom kad bi podaci s Fejsbukovih servera prešli kod programera, Fejsbuk više nije imao kontrolu nad njima, niti je znao u kakve će se svrhe ti podaci koristiti - dodaje on.

Parakilas je naveo jedan od primera kako je Fejsbuk rešavao, odnosno nije rešavao probleme sa zloupotrebom korisničkih podataka.

- Krajem 2011. godine, Fejsbuk je otkrio da jedna aplikacija, po imenu Klout, po Fejsbuku otvara "profile duhove" dece. Te javne profile nisu otvarala prava deca, već su se radili na osnovu podataka koje je aplikacija Klout prikupila od korisnika koji su koristili tu aplikaciju. Moj posao bio je da nazovem šefove Klouta i pitam ih da li tom aplikacijom krše neko pravilo Fejsbuka jer ja nisam mogao da vidim, ni da znam šta s tim podacima rade. Uveravali su me da nisu prekršili nijedno pravilo. Ja sam im ponovio da moraju da se drže naših pravila, i to je bio kraj našeg razgovora. Fejsbuk nije preduzeo ništa po tom pitanju, niti je sprečio Klout da nastavi da prikuplja podatke o korisnicima - naveo je on.

Klout je i bila aplikacija za koju se čak javno videlo da krši pravila, ali Parakilas upozorava da su se mnogo gore stvari dešavale s aplikacijama koje nije bilo tako jednostavno otkriti.

Parakilas je uveren da postoji jedan jedini razlog zbog kojeg Fejsbuk nikada nije javno priznao takve stvari, niti je upozoravao korisnike o tome, a to je što nisu hteli da javnost sazna o velikoj rupi i slabosti sistema koji brine o bezbednosti podataka.

- Godine 2012, priredio sam veliku prezentaciju glavnom menadžmentu u kojem sam im predstavio sve mane našeg sistema. Objasnio sam da smo ostavili mnogo rupa u sistemu, i da su naši korisnici opasno izloženi spoljašnjim uticajima. Taj dokument sam svima poslao, ali sam dobio vrlo mali, skoro nikakav povratni odgovor - kazao je Parakilas.