Predstojeći dan zastave, koji se obeležava u četvrtak, ponovo je poslužio kao povod Albancima iz tri opštine s juga centralne Srbije za pripajanje takozvanom Kosovu.

„Podgrejana” je i priča o samoinicijativno sprovedenom referendumu iz marta 1992, na kojem su žitelji ovog dela Srbije na svoju ruku glasali za ujedinjenje s KiM. Ovo izjašnjavanje juče je pomenuo predsednik Demokratske partije Albanaca u Preševu Ragmi Mustafa, najavivši da će Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa tražiti da se realizuje rezultat referenduma, a da će taj zahtev preneti političarima na predstojećoj konferenciji „Uloga Albanije u promociji interesa Albanaca na zapadnom Balkanu”, prenosi „Telegrafi”.

„Zamoliću sve prisutne u albanskoj politici da podrže inicijativu i međunarodno pravo Albanaca u ’preševskoj dolini’ za pripajanje Kosovu. U poslednje vreme je došlo do negativnih tendencija u albanskoj politici na Kosovu, izbegava se taj zahtev Albanaca zbog mogućnosti da bi i Srbija mogla nešto da traži od Kosova”, rekao je Mustafa.

Za četvrtak je u centru Preševa, kao i prethodnih godina, najavljen protestni marš, pod sloganom „Dosta više. Dolina hoće rešenje”. Inicijator skupa je organizacija ratnih veterana takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, a podržali su ih saveti islamske zajednice i većina albanskih političkih partija iz ovog dela Srbije. Predviđeno je da se učesnici okupe oko 11 časova ispred zgrade Doma kulture „Abdula Krašnica”, a odatle će ulicama 15. novembar i Sava Kovačević nastaviti šetnju do zgrade opštine. Na kraju marša, kako se navodi, biće pročitana politička izjava s konkretnim zahtevima Albanaca s juga Srbije da se konačno reši njihovo pitanje.

Zahtevi će biti upućeni međunarodnim institucijama akreditovanim u Beogradu, čelnicima Albanije i predstavnicima privremenih kosovskih institucija.

U četvrtak se obeležava 107. godišnjica albanske države i zastave. Albanci širom sveta, kako pišu mediji na albanskom jeziku, ovaj dan provešće u slavlju. Proslava se, osim u Albaniji, tradicionalno održava na Kosovu i Metohiji, u takozvanoj preševskoj dolini i delovima Makedonije gde su Albanci većina.

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost kaže da zahtevi Albanaca s juga Srbije za pripajanje tzv. Kosovu potvrđuju da je ideja „velike Albanije” ne samo živa već i da predstavlja dominantni politički koncept kako u Prištini, tako i u Tirani, a da se pristup albanskih političkih lidera možda razlikuje na planu taktike kojom taj nacionalni cilj žele da ostvare, dok o krajnjem ishodištu svakako postoji opšta saglasnost.

„Proslave dana zastave koje se organizuju na svim područjima koja naseljavaju Albanci najrečitije govore o stvarnim težnjama albanskih lidera koji samoproglašenu nezavisnost takozvanog Kosova vide tek kao etapu ka formiranju države koja će okupiti sve Albance. U prilog tome se valja podsetiti da, recimo, i najliberalniji među političkim akterima iz Prištine, Veton Suroi, u svojoj knjizi zastavu takozvanog Kosova poredi s nekim ’peškirom iz turskog hotela’”, kaže Starović.