Ove reči opisuju život vredne i skromne porodice Denić iz Straže, koju pored roditelja Đorđa i Leposave, čine i deca: Nikolina (10), Anđelina (9) i Marko (5) i njihov stric Milovan.

Selo Straža – jedno je od najsiromašnijih u Opštini Gnjilane. Nekada srpsko, vremenom postaje multietničko, u kome Srbi čine najugroženiju većinu. Pod pritiskom nemaštine i problema Srbi se poslednjih godina iseljavaju i prodaju svoju zemlju. Porodica Denić jedna je od onih koja to nije učinila želeći da im deca ostanu na Kosovu i Metohiji.

Na ulazuu staru seosku kuću u kojoj živi ova porodica, pred očima se na trenutak zaledi sumorna slika uslova u kojima žive. Dve sobe za korišćenje, bez kupatila i vode u kojima borave svi Denići – samo su deo problema. Svoju rodnu kuću nasledili su od predaka, u njoj su živeli oni koji su životima branili svoja ognjišta na Kosmetu.

Ipak, iako je istorijski i duhovno neprocenjiva u ruševnom je stanju: prokišnjava, zidovi se rone... Stolarija je dotrajala i propada, stakla sa prozora su pootpadala i zato ih pokrivaju najlonom kako bi se zaštitili od hladnoće.

Zanemarujući svakodnevne nedaće, nemaštinu, nemilosrdne vremenske uslove, ovi ljudi nastavljaju da se bore. Valjda samo tako okrutna priroda, život i okolina mogu izroditi ovako ponosne i časne roditelje, koji će uprkos svemu učiti decu da vole i ne napuštaju svoje parče otadžbine.

Naslušali su se praznih obećanja, otporni na razočarenja, prestali su da se nadaju da će im neko pomoći, jer godinama nema nikoga ni da ih obiđe.

Đorđu je kao pečat na duši ostalo da čuva uspomenu na svog rođenog brata ubijenog dok je čuvao stoku na ispaši za vreme rata, to je još jedno stradanje koje ga večno veže za ovih nekoliko brda i nebo nad njima, kojih se nikada neće odreći. – Za vreme rata, 1999. godine, Albanci su mi ubili brata. I danas nas ne ostavljaju na miru, ukrali su nam dve krave, svake zime nam kradu šumu, ali zemlju nećemo prodavati, jer želimo da je ostavimo deci – kaže Đorđe.

Deci su usadili skromnost i poštenje, izrastajući u velike ljude, žele sasvim male i jednostavne stvari. Vredna su, uče i vole da rade i pomažu. Često ne mogu u potpunosti da prate nastavu jer nemaju svoj računar, sveske, nedostaje im mnogo toga što roditelji nisu u stanju da im obezbede. Nikolina i Anđelina nadaju se novoj kući, kako bi imale više prostora za učenje i kako ih drugari u školi ne bi zadirkivali zbog toga što žive u siromaštvu. Njihov mlađi brat Marko najviše od svega želi računar, voleo bi da može da igra igrice sa drugarima i da pomoću njega bolje uči.

Jedini siguran prihod za ovu porodicu je dečiji dodatak i novčana socijalna pomoć, to svakako nije dovoljno da se deca nesmetano školuju i da Denići sagrade novi dom.

Nadamo se da će Humanitarna organizacija Kosovsko Pomoravlje uspeti da pomogne ovoj hrabroj porodici i podstakne svoje sunarodnike da brinući o najugroženijima, jedni drugima vratimo nadu da možemo biti bolji nego što jesmo.

Otvorimo svoja srca za one koji sem nas nemaju kome da se požale, sagradimo Denićima dom i vratimo im veru u bolju budućnost!

Ukoliko želite, možete uplatiti dinarsku donaciju na:

Dinarski žiro račun kod Komercijalne banke:

205-266929-36

Donacije možete izvršiti putem PayPal naloga ili direktno na broj žiro računa, naznakom "ZA DENIĆE"