Okeanograf Kristina Fidžener i istraživački tim Teksaškog Univerziteta bili su blizu obale Kostarike kada su naleteli na mužjaka maslinaste kornjače i videli kako joj nešto viri iz nosa.

 

Najpre su pomislili da je u pitanju neki parazitski crv ili neka vrsta udice, ali pošto su bili udaljeni nekoliko sati od najbližeg medicinskog centra, a suočeni sa mogućnošću da budu kažnjeni što su pomerili kornjaču, rešili su da improvizuju sa klještima kako bi izvukli neželjeni objekat, ali nisu znali o čemu je reč dok ga nisu presekli i videli da je u pitanju slamka.

"Nemoj mi reći da je to je*ena slamka. Kakva glupost!", rekla je Kristina.

 

Procena stručnjaka je da u okeanu ima šest puta više plastike nego što ima planktona. Slamke su sveprisutne a nisu biorazgradive, ali jesu fotorazgradive, što znači da se raspadaju u sitne otrovne komade. Borci za očuvanje životne sredine apeluju da počnu da se koriste staklene slamke, koje ne mogu da se polome i traju večno.