Istorija obiluje primerima izbeglica koje su dale trajni doprinos u raznim oblastima nauke, umetnosti, politike... Ovo su neki od najpoznatijih...

Albert Ajnštajn
„Slepo pokoravanje vlastima je najveći neprijatelj istine.“
Najznačajniji fizičar 20. veka u Nemačkoj bio je žrtva progona nacista, koji su njegovu revolucionarnu teoriju relativiteta žigosali kao „jevrejsku fiziku“. Godine 1933. emigrirao je u SAD i nikada se nije vratio u Nemačku.

Sigmund Frojd
„Koliko smo napredovali! U srednjem veku bi me spalili, a danas im je dovoljno da spaljuju moje knjige.“
Otac psihoanalize, koji je uticao na promenu predstave o tome kako funkcioniše ljudski um, postao je izbeglica pred kraj života. Pošto su nacisti koji su spaljivali njegove knjige preuzeli vlast u Austriji 1938. godine, psiholog i njegova supruga su iz Beča izbegli u London. Preminuo je sledeće godine.

Madlen Olbrajt
„Kada pogledate moj život u celini, bila sam u teškim situacijama s kojima sam se izborila.“
Prva žena državni sekretar u SAD rođena je 1937. u Čehoslovačkoj. Porodica je pobegla od nacista, a po povratku su bili primorani da ponovo odu nakon što su 1948. vlast preuzeli komunisti.

Viktor Igo
„Volim sve što pati za slobodu, za otadžbinu i pravdu; a imam i malo pameti iako je uvek bolno gaziti tuđim tlom.“
Veliki francuski pisac, najpoznatiji po romanu „Jadnici“, bio je i revnosni politički aktivista. Bio je protivnik autoritarne vlasti Napoleona Trećeg sredinom 19. veka, zbog čega je i morao da pobegne iz Francuske i 20 godina provede u egzilu, uglavnom u Gernziju, na britanskim Kanalskim ostrvima.

Fredi Merkjuri
„Da sutra sve izgubim, grebao bih da ponovo dođem do vrha.“
Frontmen rok benda „Kvin“ rođen je kao Faruk Bulsara 1946. godine. Roditelji su pripadali etničko-verskoj zajednici Parsa, poreklom iz Irana, i živeli su na afričkom ostrvu Zanzibar. Porodica je izbegla 1964, kada je na ostrvu izbila krvava revolucija. Nastanili su se u predgrađu Londona, gde je Faruk i upoznao članove budućeg benda.

Marlen Ditrih

„Amerika me je primila pod svoje okrilje kada nije bilo nijedne druge države vredne tog imena, ali u srcu sam Nemica, Nemica sam u dubini duše.“
Filmska ikona i legendarna kabaretska pevačica stekla je slavu u Nemačkoj dvadesetih godina 20. veka. Godine 1930, otišla je u Holivud da gradi karijeru i s užasom je posmatrala dolazak nacista na vlast u otadžbini. Odbila je ponudu Hitlerovog režima da se vrati u Nemačku, postala je državljanka SAD i nastupala je za savezničku vojsku tokom Drugog svetskog rata.