Oni su analizirali podatke prikupljene u psihološkom istraživanju u Škotskoj iz 1932. godine, kada je, istog dana, gotovo svaki jedanaestogodišnjak u zemlji rešavao test inteligencije, a potom je praćen životni vek ispitanika.

Pokazalo se da su inteligentnija deca živela duže, iako su bili isključeni faktori poput ekonomskog statusa i vrste zaposlenja. Rezultati su, u skladu sa ranijim studijama, koje su dokazale povezanost koeficijenta inteligencije i mortaliteta.

"Ustanovili smo da je `I-KU` ispitanika koji su umrli pre 1. januara 1997. godine bio znatno niži u dobi kada su imali 11 godina, u odnosu na one koji su 1997. još bili živi", stoji u članku objavljenom u "Britanskom medicinskom žurnalu".

Podaci koje su prikupili i analizirali naučnici sa Univerziteta u Aberdinu i Edinburgu pokazuju da su šanse dečaka sa koeficijentom inteligencije 115 da će doživeti 76. rođendan bile za 20 odsto veće od šansi osoba koje su u istoj dobi imale "I-KU" 100, što je prosek.

Naučnici još nemaju odgovor zašto je to tako, ali više od 20 longitudinalnih istraživanja (studije koje obuhvataju duži vremenski period) imalo je slične rezultate.

Nekoliko je hipoteza. Prema prvoj - inteligentnije osobe će pre vezati pojas u automobilu, izabrati zdraviju hranu, izbegavati pušenje i baviti se fizičkim vežbama.

Drugim rečima, pametniji su i bolji u izbegavanju stvari koje bi ih mogle ubiti.

Prema drugoj hipotezi, veći "I-KU" jeste znak snažnije fizičke konstitucije, odnosno organizma i tela "koje će trajati". Reč je o znaku, a ne o uzroku, napominju naučnici.

Treća hipoteza govori da postoji genetska veza između veće inteligencije i dugovečnosti.

Naučnici navode da je cela priča veoma komplikovana, pogotovo što bolji rezultat na testu inteligencije ne mora nužno biti odraz inteligencije i može da zavisi i od društvene klase, obrazovnih standarda i drugih kulturoloških razlika.

Ipak, naučnici ističu da je jedno nepobitno: veza između veće inteligencije i dužine života postoji.