Usvojio mešanca i smršao 70 kilograma

Ali Erik je još uvek među nama, jer je usvojio Pitija, psa iz azila, koji mu je spasao život. Ovo je njihova priča...
- Imao sam preko 150 kilograma, dijabetes, holesterol, pritisak i trošio oko 1.000 dolara na lekove svakog meseca. Bilo mi je neprijatno među ljudima, pa sam ih uglavnom izbegavao. Prestao sam da živim - počinje svoju priču Amerikanac koji se nada da će pomoći onima koji se nalaze na istom mračnom mestu na kojem je on bio pre samo pet godina.

Prelomni momenat
- Jednog dana krenuo sam malim avionom na poslovni put, ali osoblje nije moglo da nađe dovoljno veliki pojas da me veže, pa je let kasnio. Čovek do mene pogledao me je sa neviđenim prezirom i rekao: „Ja ću zakasniti na važan sastanak zato što si ti debeo“. To je bila prelomna tačka. Rekao sam sebi: „Ili ću umreti, ili promeniti svoj život“, seća se Erik jednog od najvažnijih trenutaka u svom životu.
- Otišao sam kod nutricioniste i on mi je prvo rekao da usvojim nekog napuštenog psa koji će me naterati da izađem napolje. Otišao sam u azil i tražio psa koji je kao ja, stariji i ne baš zdrav. Doveli su Pitija. Nisam znao šta da očekujem, a onda se među nama uspostavila veza koju nikada nisam imao, ni sa ljudima, ni sa životinjama.
Njih dvojica počeli su da šetaju svaki dan po pola sata, promenili ishranu i samo godinu dana kasnije, Erik je imao 70 kilograma manje, a Piti osam!

Bacio sam sve lekove
- Sve se promenilo, skinuo sam se sa svih lekova, doveo holesterol, šećer i pritisak u normalu. Bilo je čudesno, a sve to dugujem Pitiju. I on je kao i ja većinu života proveo sam, bez prijatelja, bačen u zadnje dvorište dok ga nisu spasli odatle. Osim što mi je pružio bezuslovnu ljubav i naučio me šta znači lojalnost, učinio me je boljim čovekom. Gledao me je bez trunke sumnje, kao da sam najbolje biće na svetu i ja sam, zahvaljujući tom pogledu, odlučio da postanem osoba kakvom me on vidi - priča Erik sa suzama u očima i seća se dana kada je odlučio da istrči polumaraton, a u Pitijevim očima pročitao: „Naravno, matori, možeš ti to! Samo napred“!

A onda su njegovom vernom drugaru otkrili kancer na jetri. Ništa nije moglo da se uradi. Erik je znao da će Piti umreti.
- Ležao sam pored njega, on me je zahvalno pogledao i život je iz njega istekao. Ostao sam još dugo na tom mestu zauvek zahvalan čudesnom psu koji mi je spasao život i zbog kojeg sam danas čovek koji se ne stidi ni sebe, ni života koji živi - priča Erik, koji i danas ne može da prežali druga.

- Dugo nisam hteo novog psa, ali sam jednog jutra ipak otišao ponovo u prihvatilište. Stigao sam tamo i ugledao Džejka, koji je doveden nekoliko minuta ranije. Pogledali smo se i on kao da je rekao: „Čoveče, šta gledaš, palimo odavde“! I jesmo - kaže O. Grejdi i dodaje da je njegov Džejk potpuno drugačiji pas od prethodnog. Mlad je, voli da se igra, trči deset kilometara sa njim svaki dan i zajedno se spremaju za polumaraton.

- Bez ikakvog preterivanja, zahvaljujući Pitiju, ustajem svaki dan i trudim se da budem najbolji što mogu. Pitam se svaki dan ko je koga spasao. Ja njega ili on mene. Da nije bilo Pitija bio bih odavno mrtav i nikada mu to neću zaboraviti - zaključuje Erik, koji svima savetuje da usvoje napuštenog psa i pronađu zdravlje i sreću!