Ne, ne mislimo na one "boinge" i slične modifikovane komercijalne letelice koje su nosile razne šatlove i test verzije borbenih aviona, već na prave leteće grdosije koje su mogle da ponesu do pet vojnih vazduhoplova, mahom lovaca-bombardera.

Upravo takva čuda pravili su Sovjeti sredinom dvadesetih i tokom tridesetih godina prošlog veka.

Projekat "Zveno" bio je baziran na teškim bombarderima "Tupoljev", modelima "Tu TB-1" i "Tu TB-3, koji su modifikovani da nose od dve do šest manjih lovaca.

Osnovna ideja bila je da se lovci, inače malog dometa, donesu što bliže neprijatelju, kao i da služe kao pratnja drugim bombarderima. Ideja je bila i da se na ovaj način lovci-bombarderi opterete težim bombaba, s kojima inače ne bi mogli da polete.

Teški bombarder je imao ulogu "matičnog broda", a postojalo je nekoliko varijanti.

Prvi uspešan projekat bio je "Zveno-1", a pojavio se 3. decembra 1931. godine. Osnova je bio "Tu TB-1" kao nosač, a na njegovim krilima nalazila su se dva lovca "Tupoljev I-4". Piloti lovaca su sami oslobađali vezu koja ih je držala avion-nosač, ali se ova varijanta ubrzo pokazala kao nedovoljno dobra.

Usledio je projekat "Zveno-2", sa "Tupoljevim TB-3", koji je mogao da ponese tri lovca "Polikarpov I-5". Pored dva aviona na krilima, treći je bio smešten na sredini nosača, ali se i to ispostavilo kao loša varijanta, pošto je otpuštanje te letelice bilo problematično, pa se i od ovog projekta odustalo.

Potom je došao "Zveno-3", u kojem je ponovo kao osnova, odnosno avion-nosač, korišćen "TB-3". On je nosio lovce "Grigorovič I-Z", ali ispod krila. Tu je problem predstavljalo to šeto su lovci imali fiksni stajni trap, koji je dodirivao tlo prilikom poletanja "TB-3". U ovoj varijanti osnovni avion je mogao da ponese pet lovaca, ali je i njihovo oslobađanje bilo problematično. U najdramatičnijem incidentu tokom celog projekta dva lovca su ostala zakačeka za donji deo krila "TB-3", koji je morao prinudno da sleti, a tom prilikom poginuo je jedan od pilota lovaca.

Usledile su brojne modifikacije, među kojima i ta da su umesto lovaca "Grigorovič I-Z" upotrebljeni "Polikarpov I-16", koji su mogli da uvuku stajni trap.

Godine 1938. pojavila se varijanta "Zveno-SPB", koja je sastojala od aviona-nosača "Tupoljev TB-3-4AM-34FRN" i dva loca "Polikarpov I-16 tip 5". Svaki od lovac akogao je da ponese i dve bombe od po 250 kilograma. Korišćeno je nekoliko modifikacija lovaca "I-16", a onda se desilo "vatreno krštenje"...

Tokom Drugog svetskog rata, na zahtev crnomorkse vazduhoplovne flote, trebalo je napasti nemačkog saveznika Rumuniju. Meta je bio most kralja Karola 1 na Dunavu, preko kojeg je išao i strateški važan naftovod.

Prethodno je bilo nekoliko pokušaja bombardovanja, ali sva su bila neuspešna.

I u pomoć je pozvana eskadrila "Zveno"...

Prvo je, probe radi, izvršen napad na skladište nafte kod Konstance. Dana 26. jula 1941. dva ova aviona - nosača aviona izvela su supešan napad u po bela dana.

Potom je usledio prvi od dva napada na mostove, 10. avgusta 1941. godine. Tri nosača "Zveno-SPS" su krenula na misiju, ali je jedan morao da se vrati zbog tehničkih problema.

Preostala dva lansirala su svoje love na 15 kilometara od obale Rumunije. I pored jake vatre sa zemlje, lovci su izveli uspešan napad i vratili se u bazu.

Drugi napad je usledio 13. avgusta 1941. Ovog puta sva tri nosača "Zveno SPB" uspešno su doletela do mete. Šest lovaca koje su lansirali izvršila su pet uspešnih gađanja, a potom su se probili kroz jaku protivavionsku vatru i vratili u bazu.

Nakon prvih uspeha admiral Kuznjecov i Josif Visarionovič Staljin zatražili su dodatne avione-nosače, ali s obzirom na to da su Sovjeti u prvim nedeljama rata s Nemcima doživeli teške gubitke u avijaciji, do toga nije došlo. Ipak je trebalo praviti klasičnu lovačku i bombardersku avijaciju, ne bi li se popunile rupe u odbrani.

U međuvremenu su postojeći avioni izveli još nekoliko uspešnih napada, prvo na suvi dok u Konstanci 17. avgusta, a potom na most na Dnjepru 28. avgusta, kada je izgubljen jedan lovac "I-16".

Iako su bili uspešni, od ovog projekta se odustalo 1942. godine usled prevelike superiornosti nemačkog Luftvafea.

Do tada su "Zveno-SPB" nosači izveli više od 30 uspešnih misija.