Ukoliko ste svoj život posvetili poslu, u kancelariji provodite više vremena nego što bi trebalo i radite čak i na slobodan dan, sa vama nešto definitivno nije u redu, tvrde stručnjaci.

Kako kažu, pristupanje poslu na "ekstreman način" može biti znak da patite od nekih dubljih psiholoških i emocionalnih problema.

Istraživanje sprovedeno na norveškom univezitetu Bergen pokazalo je da postoji jaka veza između radoholizma i ozbiljnih psihičkih poremećaja.

Nakon što su sproveli istraživanje naučinici su zaključili da čak 37,7 odsto radoholičara ima poremećaj pažnje, 33,8 odsto pati od teskobe, 25,6 odsto radoholičara ima opsesivno-kompulzivni poremećaj, dok je čak 8,9 odsto radoholičara depresivno.

"Radoholičari puno češće pate od raznih psihijatrijskih simptoma nego ne-radoholičari. Pristupati poslu na tako ekstreman način može biti znak nekih dubljih psiholoških i emocionalnih problema", kaže vođa istraživačkog tima Sisil Anresen.

Međutim, Andresen ističe da još nije poznato da li radoholizam uzrokuje te poremećaje, ili su ljudi koji imaju te poremećaje skloniji ka tome da postanu radoholici.

Da biste ustanovili jeste li vi možda radoholičar, ispunite sledeći upitnik i zabeležite svoje odgovore.

Proverite da li ste radoholičar (odgovori DA ili NE)

Razmišljate li kako možete još više vremena da posvetite poslu?

Da li na poslu uglavnom provodite više vremena nego ste planirali?

Da li se udubite u posao kako biste zaboravili na probleme koje vas muče?

Da li vam kolege i prijatelji savetuju da treba da povučete ručnu i odmorite od posla?

Da li se unervozite ukoliko niste sposobni da odete na posao?

Da li zbog posla zapostavljate prijatelje, hobije, odmor ili rekreaciju?

Da li osećate da vam je zdravlje narušeno zbog posla?

Ukoliko ste na četiri ili više pitanja odgovorili sa DA, definitivno ste radoholičar. Savet je da preispitate sebe i da pronađete "uzrok" vašeg bežanja u posao.

Kako ste prošli test?