Jedan od njih je Suzuki Kimijoši, Japanac koji živi u - Mađarskoj.

"Pečujski samuraj", kako su ga prozvale naše severne komšije, sa suprugom živi u mestu Meček kraj Pečuja.

Ovaj 82-godišnji majstor borilačkih veština rođen je u Tokiju, a u Mađarsku se doselio pre 24 godine. U domovinu odlazi povremeno, kako bi naučio nove veštine koje prenosi svojim učenicima u školi borilačkih veđtina koju drži u svojoj kući.

Nakon pobune 1877. godine, u kojoj su poraženi, u Japanu je zvanično završeno doba samuraja. Ipak, njihova tradicija je preživela i nastavila da definiše tu zemlju Dalekog istoka.

Danas je preostalo svega nekoliko samuraja koji svoje naslednike podučavaju drevnoj veštini na klasičan način.

Pradeda Suzukija Kimijošija bio je jedan od samuraja iz stare garde, a u njegovu čast je u Japanu, na ostrvu Hokaido, podignut spomenik.

Njegov praunuk je osamdesetih godina prošlog veka prvi put došao u Mađarsku, koju je nakon toga više puta posetio. U međuvrmenu je tamo stekao prijatelje, a upoznao je i svoju sadašnju suprugu.

Smestili su se u Pečuju 1992. godine, a Kimijoši je uspeo i da nauči mađarski jezik.

U početku mu je, kako je rekao, mađarski mentalitet bio čudan.

- Mađari su mi u početku delovali kao nasilni i tvrdi ljudi, ali sam se u međuvremenu navikao na to. Sada, kada posetim Japan, imam osećaj da su tamo svi "meki" - rekao je Kimijoši, koji Mađare uči karate i kenđucu.

Kako kaže, u samom Pečuju ima nekoliko desetina učenika, u Budimpešti više od sto, a dolaze mu i ljubitelji borilačkih veština iz celog sveta.

Kimijoši svoje učenike ne uči samo borilačkim veštinama, već i kako da izgrade duh i telo.

- Znam skoro sve što se tiče kinđucua, ali uvek može nešto novo da se nauči. Zato najmanje jednom godišnje idem u Japan, pošto učenje nikada ne prestaje - rekao je ovaj vitalni 82-godišnjak, jedan od poslednjih pravih samuraja.