Tog dana, tačno po 2.18 sati, odnosno 20.18 po vremenu u Hjustonu odakle je lansiran, modul "Orao" steleo je na površinu Meseca.

Nešto kasnije, u 8.56 po našem, odnosno 2.56 po lokalnom vremenu u SAD, Nil Amstrong sišao je niz stepenice "Orla", s obe noge stao na površinu meseca i izvgovorio čuvene reči:

"Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo".

Oko 20 minuta kasnije pridružio mu se Baz Odlrin, a treći član posade, Majkl Kolins, ostao je u komandnom modulu u orbiti iznad Meseca.

Istorija svemirskih istraživanja od tog trenutka krenula je u neverovatnom pravcu, čiji smo svedoci i danas.

Misija "Apolo 11", kojom su ljudi prvi put došli na Mesec, počela je 16. jula lansiranjem iz Svemirskog centra Kenedi na ostrvu Merit u Floridi. Raketa "Saturn V" poslala je u svemir petu ljudsku posadu, a letelica je imala tri dela.

U komandnom modulu nalazila se kabina sa trojicom astronauta i to je jedini deo koji je vraćen na Zemlju. Servisni modul bio je pomoćni je komandnom i opskrbljivao ga je strujom, kiseonikom, vodom i raketnim pogonom.

Lunarni modul sastojao se od dva dela, donjeg koji je ostao na Mesecu i gornjeg kojim su se Armstrong i Oldrin lansirali nazad u mesečevu orbitu.

Nakon sletanja u More tišine, oni su proveli dva i po sata u šetnji po Zemljinom satelitu, tokom kojih su postavili naučne instrumenta i sakupili oko 25 kilograma stena i prašine.

Na Mesecu su proveli ukupno 20 sati.

Kompletna misija, od poletanja, preko boravka na Mesecu, pa do sletanja kapsule s astronautima u Pacifik, trajala je 195 sati, 18 minuta i 35 sekundi, odnosno 36 minut duže nego što je planirano.

"Apolo 11" je, inače, do Meseca stigao zahvaljujući i Srbima. Milojko Majk Vučelić, sa još sedmoricom američkim Srba, učestvovao je u njegovom projektovanju.

Osim Vučelića, u projektu su učestvovali i Slavoljub Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i Dejvid Vujić.

Vučelić je od 1966. do 1978. godine bio jedan od direktora programa "Apolo", bzog čega ga je Medaljom slobode odlikovao tadašnji predsednik SAD Lindon Džonson.

Nakon ove, na Mesec su letele i po njemu hodale i posale "Apola 12", "Apola 14", "Apola 15", Apola 16" i "Apola 17", koji je i poslednji posetio naš prirodni satelit u decembru 1972. godine.

Poslednjih godina letove na Mesec sa ljudskim posadama najavljivali su mnogi, od SAD i Rusije, preko Evropske svemirske agencije, do Kine.

Ostaje nam samo da čekamo kada će čovek ponovo zakoračiti po pračini i stenama jedinom našeg prirodnog satelita.