Jelouston, nacionalni park pod zaštitom UNESCO, koji se prostire na tromeđi država Vajoming, Montana i Ajdaho, zahvata površinu od skoro 9.000 kvadratnih kilometara.

Ova regija, poznata kao “Zona smrti”, svoju popularnost duguje jednom krimiću iz 2007. godine, kada je Si Džej Koks u svojoj “Slobodnoj vatri”, priču izgradio oko mesta izvan zakona.

Iako “kači” tri države, Jelouston se nalazi pod federalnom upravom Vajominga, što podrazumeva sledeće: kada bi dva čoveka kampovala u delu parka koji pripada Ajdahu, ukoliko bi se posvađali, pa jedan ubio ovog drugog, ubica bi imao pravo da mu se sudi pred porotom.

Problem, međutim, nastaje zbog toga što bi, prema šestom amandmanu američkog ustava, u poroti morali da sede ljudi iz Ajdaha i Vajominga, a u ajdaškom delu nema stanovnika.

Kako to znači da ubici ne bi moglo da bude obezbeđeno fer suđenje – on odlazi slobodan.

Ovo, pak, ne znači da u Jeloustonu vlada potpuno bezvlašće: za ovakav epilog počinjenog krivičnog dela, ono mora biti teže, pošto vam za lakše oblike kršenja zakona može presuditi i sudija, bez porote.

Takođe, zločin bi morao biti spontano izvršen u parku, jer bi u suprotnom mogao biti kvalifikovan kao ubistvo s predumišljajem i namerom da se izvrši u drugom distriktu, pa bi obavezujući sastav porote drugačije izgledao, te ubicu ne bi spaslo to što u Jeloustounu nema dovoljno stanovnika države na čijoj teritoriji se dogodio zločin.

Celi koncept 2005. godine stavio je na test jedan lovac koji je slučajno ubio losa, stojeći na jeloustonskoj zemlji koja pripada Montani.

Na suđenju u nadležnom Vajomingu, okrivljeni je zahtevao da mu sudi porota iz Montane, računajući na to što, iako u njenom delu živi nekolicina stanovnika, njihov broj nije dovoljan da bi oformio “sudsko veće”, ali je sud odbio ovaj predlog, upravo želeći da demantuje da je Jelouston “Zona smrti”.

Ovim pitanjem pozabavio se i profesor Brajan Kalt u svom radu “Savršen zločin”, a kako je bio zabrinut da bi to moglo da podstakne potencijalne zločince da se upute ka ovoj pravno “ničijoj” zemlji, pre objavljivanja rada obratio se nadležnim organima, za koje je čak izradio nacrt rešenja – ali bezuspešno.

– U Vašingtonu se ništa ne dešava samo zato što je dobra ideja. Kada bi Kongres želeo ovo da reši, to bi i učinio, i to za kratko vreme. Problem nije to što je stvar komplikovana, već to što ne postoji interesovanje da se rupa u zakonu popuni – kaže Kalt, navodeći da je uradio sve što je mogao, i da će, u slučaju nekog zločina, ruke biti krvave američkoj vladi, a ne njemu.