Stručnjaci sa univerzieta u Kembridžu, Mastrihtu, Hong Kongu i Stenfordu proučili su rečnik 276 ljudi i socijalne interakcije skoro 74.000 osoba na "Fejsbuku" i uporedili to sa indeksom integriteta za svaku američku državu.

Njihova studija pokazuje "trajnu pozitivnu povezanost između profanosti i iskrenosti" - vulgarnost je povezana sa manje laganja i prevara na ličnom i društvenom nivou.

"Ako filtrirate svoj rečnik kada govorite, verovatno ćete na neki način cenzurisati i sadržaj onoga što govorite.

Verovatnije je da ćete tada govoriti ono što drugi žele da čuju, a ne ono što mislite", objašnjava jedan od autora studije Dejvid Stilvel za "Indipendent".

S druge strane, osoba koja ne filtrira jezik, koja psuje, verovatnije će reći ono što misli i biti iskrenija, navode naučnici.

Kada su aktere u eksperimentu pitali zašto psuju, većina je odgovorila da to radi kako bi izrazila negativne emocije i "pravog sebe".

Profesor Stilvel navodi da su merili "iskrenost niskog nivoa, odnosno svakodnevnu iskrenost" kako bi dobili stvarno i iskreno mišljenje ljudi, a nisu ispitivali "onu vrstu laži koja bi nekoga odvela u zatvor".

I neke ranije studije pokazale su da ima i nečeg dobrog u psovanju, navode naučni portali.

Naučnici sa univerziteta u Minesoti dokazali su da inteligentniji ljudi više psuju.