Posle tih četiri - pet sati, njihova produktivnost dramatično opada, a ljudi se pate da izvršavaju zadatke, tvrdi on.

“Ako ljudi moraju da rade više od onog koliko maksimalno mogu da se koncentrišu, počeće da usvajaju neke loše navike. Što je još gore, te loše navike mogu se vrlo lako preneti i na vreme u kojem su ljudi inače veoma produktivni”, kaže dr Erikson, piše "Brajtsajd" (Brightside).

Menadžeri koji su skratili radnu nedelju dobili su iznenađujuće dobre rezultate i to im se isplatilo u smislu povećanja produktivnosti, smanjenja broja otkaza i sl.

Na primer, Rajan Karson, glavni direktor Trihausa (Treehousea), uveo je radnu nedelju od 32 radna sata još 2006.

Produktivnost se od tada povećala drastično, a ljudi su mnogo srećniji. Kompanija je vrlo uspešna, godišnji prihodi se mere u milionima dolara, a radnici srećni dolaze na posao svaki dan.

Slična priča važi i za "Rušer", kompaniju za dizajn. Oni su uveli radnu nedelju od četiri dana pre tri godine. Osnivač tvrdi da čak i ako radnici rade "prekovremeno" petkom, produktivnost je neverovatna. Ne možete zamisliti kako i koliko se ljudi trude da završe posao pre odmora, kaže ovaj inovativni direktor.

Kao eksperiment, u školama u Koloradu, za učenike 4. i 5. razreda uveli su radnu nedelju od četiri dana. Deca su u rezultatima iz jezika i matematike bila bolja za šest do 12 odsto, u odnosu na decu koja su išla u školu svih pet dana.