Profesor Žarko Trebješanin kaže da su večite teme strah i sloboda, koja je i te kako značajna za savremenog čoveka.

"Savremeni čovek je uplašen. Postoje mnogi strahovi koji su indukovani, postoji strah od globalnog zagrevanja, od neprijatelja, od migranata, od virusa, od side, od terorista", rekao je Trebješanin i dodao da je danas vrlo aktuelno delo Eriha Froma "Bekstvo od slobode".

On navodi da zbog svega što sloboda nosi čovek ima potrebu da je se odrekne i pobegne od nje i da to može učiniti na više načina.

"Jedan je potčinjavanje autoritarnosti, potčinjavanju nečega iznad njega, nekom vođi, stranki, jer se onda oseća zaštićenim, ali time i plaća cenu jer se odriče svoje individualnosti i slobode. Drugi način jeste rušilaštvo, destruktivnost: čovek koji nije u stanju da zadovolji svoje potrebe nalazi sigurnost i makar osećanje prividne moći u tome da može da uništava. Savremeni teroristi imaju potrebu za uništavanjem zbog toga što su osujećeni, što se osećaju prikraćeni, što smatraju da ih preziru", kaže Trebješanin.

On kao treći mehanizam navodi komformizam, odnosno saobražavanje onome što su većinski stavovi i uverenja, a gde čovek opet gubi individualnost i identitet i samog sebe tretira kao robu na tržištu.

Trebješanin je ukazao i na vezu između straha i nemorala, ističući da se svaka vlast, pogotovo ona despotska, koja se nimalo slučajno zove i strahovlada - bazira upravo na tome da postoje neki osnovni primarni strahovi, kao što je strah od smrti, strah od bola i mučenja i onda primenjuju silu ne bi li ljude naterali da se ponašaju onako kako bi oni hteli da se ponašaju.

"Njegoš kaže: `Strah životu kalja obraz često`- dakle, čovek zna šta mu je činiti i šta je dobro, ali to ne čini upravo zato što se boji i taj strah ga savija, strah čini da je spreman da se odrekne svog dostojanstva", naglasio je Trebješanin.

On smatra da je strah od smrti strah nad strahovima, a da su svi drugi samo izdanci tog straha.

"To je strah koji je nama prosto ugrađen u mozak, jer je primarna ljudska potreba da preživimo. Međutim, hrišćanstvo upravo time što je pobedilo smrt vaskrsenjem može kod čoveka da stvori određenu protivtežu i da ga oslobodi tog straha", istakao je Trebješanin.

Profesor Arta Dodaj sa Sveučilišta u Mostaru kaže da je strah čovekov pratilac i može biti realan i pozitivan, ali može biti i nerealan, što zavisi od percepcije osobe.

"U psihologiji se strah i sloboda paralelno prepliću i u interakciji su. Postoji zona gde mi odlično funkcionišemo, a to je zona naše sigurnosti. Međutim, kada se suočimo sa nečim što nam je nepoznato mi izlazimo izvan te zone. I to je trenutak kada pokušavamo da se oslobodimo tog straha, što je pokazatelj kako strah i sloboda međusobno funkcionišu", rekla je Dodajeva.

Ona, kao profesor, navodi da su najčešći strahovi sa kojima se sureće kod mladih strah od anksioznosti i određenih teškoća u vezi sa nemogućnošću polaganja ispita.