Zato nije ni čudo što je za Francuze slobodno vreme svetinja. Za njih nema tog posla koji ne može da sačeka kraj pauze, a izležavanje u parku ili ručak u restoranu tradicionalni su recepti za odmor.

Ako ste turista u Parizu, brzo naučite da ovaj grad ima svoja pravila. Jedno od njih je da u podne ili kada je pauza za ručak nećete naći ni slobodnu stolicu, a kamoli sto u restoranu ili kafiću. Drugo važno pravilo je da u slobodno vreme nema razgovora o poslu, kao ni poruka, poziva i mejlova od šefova.

Parižani kažu da je poslu mesto isključivo u kancelariji. Nije retko ni da se naljute ili uvrede ako ih neko opterećuje „kancelarijskim tegobama“ van radnog vremena.

Olivije Andro iz Udruženja potrošača kaže da uvek ima odstupanja od pravila.

“Neminovno je da poslovna sfera prelazi malo i u privatni život. Ovde, kao i u drugim zemljama pretpostavljam da to zavisi od nivoa i funkcije. Što je viša pozicija, veća je i odgovornost što znači da će češće morati da odgovara na pozive i mejlove i van radnog vremena, nekad i vikendom ili dok je na odmoru. Ali što se tiče nekih poslova koji ne nose veliku odgovornost, vrlo dobro se zna kada se završava radno vreme“, navodi on.

Francuski sindikati davno su se izborili za radnu nedelju od 35 sati. Pošta je i pre donošenja zakona svoje zaposlene oslobodila obaveze javljanja van radnog vremena, osim u hitnim situacijama.

Neke kompanije čak mogu zavisnike od posla i prinudno da isključe sa službenog mejla. Zato se smatra da slobodno vreme u Francuskoj i dalje ima status svetinje.