Niko od nas ne zna kako će reagovati kada premine neko njemu drag. Niko od nas ne zna kako će se ponašati neposredno nakon tragičnog događaja, niti danima, nedeljama ili mesecima kasnije.
To nije znala ni Alison Randl, koja je pre devet godina izgubila svoju ćerku Dženi (25). Nisu znali da Dženi ima srčanu manu, i samo su je jednog jutra pronašli mrtvu u krevetu. Bol je bila neverovatna, šok ogroman... Alison nije mogla da dođe sebi danima, a onda je, sedam dana nakon sahrane došla na ideju da pozove broj svoje ćerke.
Dženi, naravno, nije odgovorila, ali je u jednom trenutku uključila telefonska sekretarica i ona je čula drag glas... Ostavila joj je poruku: "Gde si? Gde si nestala?"
Nije prošlo mnogo, a Alison je ponovo nazvala isti broj i ostavila poruku: "Šta radiš?"...
Ona jednostavno nije mogla da se pomiri sa činjenicom da Dženi više nema. U naredne dve godine je svakog dana pozivala broj svoje ćerke, a nikom nikad nije rekla da to čini, piše BBC.
A onda je početkom ove godine Alison na Tviteru videla status koji ju je dirnuo do srži. Naime, jedan radijski voditelj je rekao da je pronašao pisma svoje desetogodišnje ćerkice, koja je pisala svom pokojnom dedi. Tada je Alison shvatila: "Ovo dete sam ja!".
Potom je odlučila da podeli svoju priču sa svetom i da otkrije šta je radila nakon ćerkine smrti. Alison je otkrila da je redovno Dženi slala SMS poruke, verujući da će joj se ćerka vratiti.
Alison nije imala tačno određeno doba dana u kom bi zvala ćerku, ali često bi je uhvatila panika ako bi otišla u krevet a da je nije nazvala. Ponekad bi plakala na telefon, a nekad bi samo pričala...
Kolinda u noći obilazila granicu, a onda je MORALA DA BEŽI da bi sebi spasla život! UŽAS!
"Ja sam po prirodi agresivnija. Kada je Dženi umrla, bila sam veoma ljuta na nju. Pitala sam se kako se usudila da umre? Gde je? Šta joj se desilo? I sve sam je to pitala u tim razgovorima", priznala je Alison.
Alison je u fiktivnim razgovorima s Dženi volela da priča o onom što oseća. Njeni pozivi postali su ispovesti.
"Bilo je stvari koje nisam mogla da poverim nekom drugom. Zato sam zvala", kaže Alison.
U jednom trenutku je shvatila da takvim ponašanjem i otvorenim tugovanjem povređuje sve oko sebe, one koji su ostali živi, te je jednog jutra odlučila da to više ne radi - više nikad nije pozvala Dženin broj.
Kad je nedavno krenula da traži Dženin mobilni telefon, shvatila je da ne može da ga pronađe.
"Mislila sam da ću se uzrujati, ali to je zapravo nešto što mora da se završi. Ona za nas nije mrtva, ali taj deo mog života jeste. Sad je gotovo", rekla je Alison.
Ona je priznala i da nije imala samo običaj da zove svoju mrtvu ćerku, već i da je ušuškava na groblju. Naime, kako je Dženi sahranjena u u šumi, odmah do stabla hrasta Alison je mislila da je njenoj ćerki hladno.
"Postavila sam grančice na mesto gde sam mislila da su joj noge i na njih sam stavila par čarapa", priznala je Alison.
Psihijatri kažu da svako od nas ima svoj način kako se nosi sa bolom i tugom i da je to potpuno uredu.
"Devet godina jeste dug period, a nekad mi se čini kao da je juče otišla. Ipak, ne mogu da kažem da je moj život loš. Imam divnog muža i unučiće", kaže Alison i dodaje da svoje unuke uči o tetki Dženi, kako bi sve znali o njoj i tako održali sećanje na nju živom.
PROČITAJTE JOŠ VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE
Komentari (0)