Dok je kao beba bila u maminom naručju, otac ju je polio kiselinom jer je želeo sina! Sada ima motivacionu poruku ČVRSTU KAO STENA!

Anmol Rodrigez je obeležena za ceo život kada je imala samo dva meseca. Dok ju je majka držala u krilu, otac ih je obe polio kiselinom. Majku je ubio, a devojčicu unkazio.

Dvadeset tri godine kasnije Anmol ne samo da je prebrodila psihičke probleme, već je postala i inspiracija mnogim ženama slične sudbine.

Živi u Mumbaju, u zapadnoj Indiji, gde prikuplja sredstva za rekonstruktivnu hirurgiju i vodi Fondaciju za žrtve napada kiselinom "Sahas", koja je do sada posredovala u zapošljavanju 20 žrtava i organizovanju raskošne svadbe za njenu prijateljicu.

- Volim svoj život onakav kakav je. Nijednom nisam osetila da se razlikujem. Možda je to zato što, od kada znam za sebe, imam samo jedno oko i naboranu opečenu kožu - kaže ona.

Anmal kaže da joj je činjenica da je prihvatila sebe pomogla da sačuva nadu i samoupouzdanje.

Kada joj je majka umrla, pet dugih godina lečila se u bolnici, a lekari i sestre su brinuli o troškovima.

- Kada mi se stanje malo popravilo, dali su me u sirotište, gde su mi pružali samo ljubav i razumevanje - kaže ona.

Mada priznaje da je drugu decu u početku plašio njen izgled, kaže da su je vremenom potpuno prihvatila i da je stekla brojne drugove.

Život izvan sirotišta ipak je bio težak.

Anmol je bila odličan student, ali je ručala sama i nije imala s kim da priča.

- Devojkama je bilo čudno što volim modu i pratim trendove. Zurile su u mene i pitale se šta se desilo s mojim licem - kaže ona.

Pošto je pre dve godine završila koledž, napustila je sirotište i iznajmila stan.

Ideje za scenografiju šou-programa donose joj zaradu od 130 evra mesečno - deo tog novca troši na garderobu, a ostatak ulaže u fondaciju.

Sarađuje s drugim ženama liderima kompanija i političarima kako bi zaposlila žene koje su doživele sličnu sudbinu kao i ona.

Volela bi da postane model, a već je dobila ponudu od dva kreatora da reklamira njihov nakit na Instagramu.

- Nadam se da ću inspirisati druge žene žrtve napada kiselinom da ne sakrivaju lice pod velom, već da veruju u sebe i ponosno koračaju kroz život. Kiselina može da promeni našu spoljašnjost, ali ne i našu dušu. Iznutra smo i dalje iste osobe i treba da prihvatimo sebe onakve kakve jesmo i živimo srećno - kaže ona.