Noć pre venčanja saznala je da ju čovek s kojim je mislila da ostari vara. I to ne jednom, nego konstantno. Ali venčanje nije otkazala, već je napravila nešto što je sve šokiralo. Ovo je priča mlade iz Valjeva.

Aleksandar i ja smo bili zajedno šest godina. Osećala sam da je on onaj pravi od prvog trena kad sam ga upoznala. Naše porodice su se sprijateljile, naši životi su brzo postali isprepleteni, a ja sam verovala da ćemo živeti srećno do kraja života. Noć pre venčanja, bila sam s prijateljicama u svojoj hotelskoj sobi. Na drugoj strani sobe je odjednom počeo da mi zuji telefon - dolazile su poruke, i to puno poruka.

Te poruke nisu bile ni slične onima koje sam dobijala zadnjih dana u kojima mi ljudi žele sreću. Ove poruke su bile nešto drugo. Slomile si mi srce i otvorile oči. Poruke su bile niz snimaka sa broja koji nisam znala.

- Ja se ne bih udala za njega. A ti? - pisalo je u pratećoj poruci.

Nisam mogla da verujem šta vidim. Skrinšotovi ekrana su zapravo bila dopisivanja između mog verenika i neke druge žene. Bilo ih je jako puno, a neke su bile i selfiji njega i te žene. Ona je bila potpuna suprotnost meni - ja sam plavuša svetlog tena, a ona je imala tamnu kosu i maslinasti ten. Poruke su slane u poslednjih par meseci, poslednja poslana samo pre par dana. Moj mozak jednostavno nije mogao shvatiti šta se događa. Ali nije bilo sumnje u legitimnost tih poruka. Znala sam da je to istina.

Odjednom mi je postalo jasno. Svi znakovi su bili tu preda mnom i sad kad sam povezala te brojne situacije koje su tad bile samo čudne, svi delovi slagalice su pali na svoje mesto. Poruke su bile kristalno jasne.

- Ovaj vikend. Ti i ja. Budi spremna - pisalo je u jednoj.

U drugoj joj je moj verenik napisao da ima fantastično telo i kako zna da ga koristi te dodao da bi rado da njegova verenica (ja) zna samo pola toga što ona zna.

- Jako mi nedostaješ. Ne mogu da prestanem da razmišljam o našem seksu. Nikad pre se sa nekim nisam ovako povezao - pisalo je u trećoj.

Svaka sledeća poruka je bila kao nož zabijen u moje srce. A moje venčanje za tog čoveka trebalo je da održi za samo par sati. Kako da ga otkažem noć ranije kad je već sve organizovano i plaćeno? Suze su krenule same od sebe, bilo mi je muka, bilo me je sramota. Moje prijateljice su poludele i počele da prete da će ga prebiti. A neke su mi i rekle da ga odmah nazovem i da otkažem venčanje.

Ali ja sam volela Aleksandra. Htela da se udam za njega sutra. U tom trenutku sam bila u šoku i previše povređena da bih mogla da odlučim šta da uradim. Odlučila sam da je najbolje da zasad ništa ne napravim.

Imala sam plan. Prošetala sam do oltara u haljini iz svojih snova koja se sad činila poput kostima za Noć veštica. Kad je video moje lice, znao je da pred njim ne stoji uzbuđena i sretna mlada, ali nije imao pojma šta sam mu pripremila. Došla sam do oltara, duboko udahnula i spustila buket na pod.

U ruci mi je ostao mobilni.

- Danas neće biti venčanja. Čini se da Aleksandar nije čovek kakvim se predstavlja - najavila sam.

Čulo se šaptanje i šokirani uzdasi. Aleksandar je pokušao da me zgrabi za ruke, ali sam se otrgla i počela po redu da čitam poruke koje sam dobila juče uveče. Pročitala sam svaku poruku koju mi ​​je nepoznata žena poslala.

U jednom trenu sam ga pogledala, ali on nije imao ništa da kaže. Krenuo je prema izlazu s kumom koji je potrčao za njim. Njegova porodica je ostala užasnuta. Suočila sam se s našim gostima.

- Jako vas volim, i koliko god da je ovo što se dogodilo bilo užasno, drago mi je da ste svi ovde. Danas neće biti venčanja, ali umesto njega, slaviće se poštenje, prava ljubav i iskrenost, pa čak i kad boli - rekla sam. Bilo je malo neugodnog pljeska i malo navijanja. Ali, čovek se zapita koji je ispravan odgovor na ovako nešto? To zasigurno nije bilo venčanje koje sam planirala, ali je sigurno bio neverovatna žurka.