Deda Mraz mora da smrša, prestane da pije i puši i zameni svoje sanke za bicikl kako bi deci postao pravi uzor, stav je dr Nejtana Grilsa, stručnjaka sa Monaša, vodećeg australijskog univerziteta.

"On pruža loš primer pošto ima poveći stomak i vozi se sankama, a bolje bi mu bilo da drži dijetu i ide peške ili vozi bicikl", navodi se u Grilsovoj studiji objavljenoj u "Britiš medikal džornalu" (British Medical Journal), koja ima za cilj da privuče pažnju javnosti na zdrave životne navike.

"Lik koji je kao Deda Mraz prepoznatljiv širom sveta ima mogućnost da utiče na ljude, naročito decu, objasnio je, navodeći primer Amerike.

"S epidemiološkog stanovišta, postoji veza između zemalja koje poštuju Deda Mraza i onih u kojima je visok postotak gojazne dece", piše Grils.

Iako smatra da je preuranjeno tvrditi da tu postoji uzročno-posledična veza, Grils smatra da Deda Mraz šalje poruku da je "gojaznost sinonim dobrog raspoloženja i žovijalnosti".

"Dovoljno je da utiče na zdravlje ljudi sa samo 0,1 odsto da bi naudio milionima ljudi."

Ovaj specijalista za javno zdravlje podseća da je tradicija u nekim zemljama da se Deda Mrazu ostavljaju kolači i brendi "loša za njegov struk" i da bi ga zauzvrat "trebalo ohrabriti da sa irvasima deli šargarepe i celer koji se za njih ostavljaju", prenose agencije.

Grils takođe piše da se još mogu naći čestitke na kojima se vidi kako Deda Mraz puši lulu što bi, prema njegovom mišljenju, moglo nekog 12-godišnjaka da navede na zaključak: "Puši, ima bar 99 godina, a još nije umro od raka pluća".