Erol Graham, koji je težio manje od 32 kilograma kada je umro, rekao je: "Ja sam dobra osoba zasenjena depresijom", dok je molio sa službenike socijalne pomoći da “pošteno procene". 

Čovek koji je umro od gladi nakon što su mu beneficije obustavljene napisao je pismo kojim je molilo da mu ne sude.

Pismo - koje nema datum i čija krajnja svrha nije jasna - nikada nije poslato. Našli su ga članovi porodice u stanu Grahama na 15. spratu u Notingemu, nakon što je umro težak manje od 32 kilograma, prenosi Mirror.

Sudski izvršioci pronašli su osiromašenog navijača Liverpula, 57, u junu 2018. - osam meseci nakon što je njegova invalidska pomoć zaustavljena zbog propuštanja sastanka. U ormaru je imao samo nekoliko petogodišnjih konzervi ribe.

U pismu je napisao: "Većinu dana odlazim u krevet gladan."

Njegova snaja Alison Turner - koja je plakala dok je čitala poruku u radijskom intervjuu - juče je pokrenula prvu fazu pravnog postupka protiv Ministarstva za rad i penzije (DVP).

Pismo Erola Grahama:

"Dragi gospodine / gospođo,

Morao sam da napišem kako se osećam jer mi je teško da se izrazim. Voleo bih da mogu da se osećam I da funkcionišem normalno kao bilo koji drugi, ali meni je ovo jako teško. Ne mogu reći da imam tipičan dan jer su neki dobri, ali ne mnogo, oblačno su vrlo loši dani.

Ustajem što više mogu tako da mi se dan ne čini predug. Dobrog dana pomerim zavese, ali uglavnom ostaju zatvorene. Teško napuštam kuću tokom loših dana. Ne želim nikoga da vidim ili sa bilo kim da razgovaram. Nije lepo ovako živeti.

Bojim se da uključim grejanje i sedim sa pokrivačem oko mene da me ugreje. Bojao sam se bilo koje pošte jer se uvek pitam šta je i nemam para da platim i to je vrlo uznemirujuće. Većinu dana odlazim u krevet gladan i osećam da uopće ne preživljavam kako bi trebalo biti. Male stvari koje mi ljudi daju su velike stvari za mene.

Danas sam došao sam jer nisam bio u stanju da podelim kako se osećam sa bilo kim, jer mislim da ne bi razumeli. Dosadilo mi je što danas moram doći ovde. To je veoma veliko iskušenje za mene. Moji nervi su slabi i suočavanje sa tim načinom života me troši.

Ponekad ne podnosim da čujem veš mašinu i voleo bih da znam zašto. Budući da sam zaključan u svom stanu, osećam da se ne moram ni sa kim suočiti, a to me istovremeno izluđuje. Mislim da se više osećam sigurnije u svojoj kući, ali voleo bih da nije tako.

Ja nisam pijanac i nikad nisam bio, tako da ne mislite da sam ovde da zloupotrebim sistem. Molim vas procenite me, ja sam dobra osoba, ali zasenjena depresijom. Sve što želim u životu je da normalno živim, to bi bio odgovor na moje molitve.

Hvala svima vama što ste odvojili vreme za čitanje ovog pisma. Ne znam kako ću se snaći kad vas sve vidim, nadam se da ću biti u redu."