Stefan Mandel je u Rumuniji od 60-ih godina prošlog veka kuburio, patio i strahovao pod režimom Čaušeskua kao i milioni drugih koji su zaglavili u toj zemlji.

Jedna stvar koju je u to režimu dobio danas je direktan razlog njegovog bogatstva.

Školovao se za ekonomistu, ispalo je da jako dobro razume brojeve, jer je osamdesetih napravio sistem i pogodio glavni dobitak. Do danas je pogodio čak 14 puta i ne jedna osoba setila ga se dok se očekuje "Powerball" od 750 miliona dolara, četvrti najveći u istoriji SAD.

Sve je počelo još davno u Rumuniji još pod komunistima kada je izračunao da ako kupi srećke s određenim brojevima, može biti siguran da će dobiti najmanje drugi najbolji dobitak. Nagovorio je dvojicu prijatelja da i oni ulože novac, jer ipak nije bilo jeftino kupiti tolike srećke, i...

- Osvojili smo 72.783 leva, što je tada bilo jednako 18-godišnjoj plati - rekao je Mandel.

I, šta je učinio? Iskoristio je novac kako bi sa suprugom i decom pobjegao iz zemlje i vremenom se odselio u Australiju. Tamo je svoj sistem još i usavršio.

Naoružao se kompjuterima, svime što mu je bilo potrebno, i izračunao je koje sve kombinacije mora da ispuni kako bi bio siguran da će dobiti. Trebalo mu je još novca, što je značilo još investitora, pa ih je pronašao. I opet je uspeo.

Tokom osamdesetih je pogodio "džekpot" 12 puta i prisilio australijske vlasti da promene pravila. Što se njega tiče, bilo je to sasvim u redu, jer je imao dovoljno novca da se okrene lotu u Virdžiniji (SAD).

Izračunao je da će mu za dovoljno kombinacija biti potrebno 7,1 miliona dolara. A stvar se pokazala i krajnje praktičnom jer je moglo sasvim legalno da se kopira i popunjava kod kuće.

I opet je krenuo da prikuplja novac od investitora, ovaj put od njih nekoliko hiljada, pa kad je skupio dovoljno, čekao je dok džekpot ne naraste dovoljno da se sve skupa isplati do određene mere. Kada je došlo vreme, tri dana je ispunjavao sve potrebne brojeve iz svog doma u Australiji.

Džekpot je došao do 27 miliona dolara, on je uplatio i pogodio. Bio je to ogroman novac, a operacija je zahtevala veliku logistiku. Unajmio je 30 kompjutera i 12 laserskih štampača kako bi mogao da štampa listiće.

- Upotrebili smo između 20 i 30 tona papira - pričao je.

Samo slanje papira brodom u Virdžiniju koštalo je 60.000 dolara. Odatle ih je Amerikanac Anitejl Aleks mlađi, s kojim je Mandel sve dogovorio, preuzeo i raspodelio desetinama svojih službenika da ih uplaćuju po benzinskim pumpama i prodavnicama u Norfolku. Dva dana operacija se odvijala savršeno, a onda je nekoliko sati pre isteka roka za uplaćivanje, jedna od prodavnica prestala da prima uplate.

Ispalo je da su uspeli da uplate između šest i sedam miliona listića, da su na kraju ipak ostali na milost i nemilost verovatnoće, ogromnoj za loto u njihovu korist, ali s obzirom na uloženo...

- Imali smo petoricu koji su pratili izvlačenje. Kada je izašla kombinacija od 27 miliona dolara, svi su bili dva metra u vazduhu - rekao je Aleks.

I ne samo što su osvojili glavni dobitak, nego su dobili još stotine manjih dobitaka, vrednih ukupno još jedan milion dolara. Nakratko su ih ih istraživali FBI i Australijska komisija za sigurnost, dok je i Lutrija Virdžinije pokušala da zaustavi isplatu.

Međutim, u to vreme je sve bilo savršeno legalno, iako danas više nije. Direktor lutrije Ken Torson žalio se medijima, citirao Tomasa Džefersona da je lutrija mogućnost običnog čoveka da za mali novac osvoji veliku nagradu.

Kad se sve sabralo i oduzelo, Mandelovi investitori se nisu obogatili. Morali su da plate poreze, desetine ljudi koji su učestvovali u operaciji, i na kraju je svaki od 2500 investitora koji je uložio 4000 dolara, dobio 1400 dolara "čisto".