Fraza "pao s kruške" je dobro poznata našem narodu i najčešće se koristi kad neko zna o čemu se radi, nije u toku ili ne može nikako da se snađe sa pričom koju sluša. Kako je nastala i odakle "vuče korene"?

Objašnjenje za to može se naći u knjizi Veselina Čajkanovića, "Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama". Kako piše u toj knjizi, staro kruškovo drvo je kod našeg naroda na lošem glasu. U suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za "zlo drvo", za drvo demona. U narodnim pripovetkama pod kruškom se skupljaju đavoli, a na njoj se nalazi i veštica.

Zato je one koji bi se našli na krušci, pa pali sa nje, narod smatrao ludim, glupim, nerazboritim i slično. Tako je zapravo nastao ovaj izraz. Postoji i suprotna fraza "nisam pao s kruške", a značenje joj je "nisam lud".

U rečniku Matice srpske dodaje se i fraza: pao s kruške (u značenju: zbunjen, smeten, smušen i sl.) i nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške (u značenju: nisam(nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i sl.).