Potreba, pomodarstvo i raznovrsnost čarapa, potrošače su odavno učinili da zaborave na optimizaciju. Stoga i uparivanje čarape oduzima sve više vremena. Dok se pitate zašto niste kupili sve iste, razmišljate o primeni efikasne strategije uparivanja. Ne mislite o tome previše, jer su se time bavile generacije, od piljarica do matematičara, pa je nastalo niz metoda uparivanja. Dobro je steći naviku da se neka od njih primenjuje, jer ispitivanja kažu da se optimizacija zaboravlja odmah posle uparivanja, a većina se ni ne seti kada na policama radnje ugleda na desetine lepih modela.

Standardni algoritam koje znaju i naše bake kaže: „Iz gomile izaberite jednu čarapu nasumično, a onda tražiti drugu“ i tako u krug, ne ispuštati iz ruke tu, ako vidite u gomili dve iste. Matematičari kažu da je bolje prvo izvršiti grubu podelu, na boje, svetle i tamne ili na dužinu i debljinu čarapa. Iz te dve gomile potom razvrstvajte na šare, karirane i prugaste. U okviru dobijenih podgomila rekurzivno ponoviti postupak, sve dok se ne dobiju toliko mali skupovi čarapa da ih je jednostavno uočiti.

Matematičari ne savetuju da se sortiranje čarapa radi u četiri ruke, jer se „sudaraju“. Oni su izmislili i metod zvani „čarapa na vidiku“, koji nudi jednostavno rešenje, a to je raspoređivanje čarapa na velike površine – na krevetu, stolu ili tepihu. Pogledom obuhvatajte sve i brzo će te uočiti par.

Ipak, mnogi se drže „starog dobrog sortiranja“ – sortiranje po kategorijama, ukoliko ima više vlasnika, na njegove, njene i dečije, a onda na boje, materijale ili dužine. Matematičari tvrde da je uzimanje jedne čarape i treženje njenog parnjaka preturanjem gomile, duplo sporija metoda nego li da u ruke uzmete pet različitih, upamtite njene boje i šare, pa tražite parnjake, jer u tom slučaju nailazite na neki par sa duplo manje preturanja gomile.

Dobra metoda je i „5 + 1“, uzimanje šet čarapa iz gomile, od kojih ređate pet pa šestoj, koju držite u ruci, pronalazite parnjak. Čim „eliminišete“ jedan par, iz gomile izvlačite još jednu čarapu itd. Postoji još jedna efikasnija metoda – rasturanje gomile po većoj površini. Kada uočite par, stavite jednu čarapu na drugu, a kada svakoj pronađete par, počnite sa savijanjem.

Oni koji su se ozbiljno bavili strategijama uparivanja čarapa, savetuju da se ne nervirate zbog tzv. „fenomena izgubljene čarape“, jer se on ne može izbeći. Mada, verovatno će u dogledno vreme i uparivanje čarapa, kao kućni posao postati prošlost, jer npredak tehnologije nagoveštava da će se jednog dana pojaviti i robot koji će to obaviti umesto vas.

Verovali ili ne, ali pošto čarape neretko nestaju, ljudi su se setili da pokušaju da razreše misteriju, pa su otvorili Biro za nestale čarape.

Svakome se nekad dogodilo da mu čarapa „nestane“ i da je bezuspešno traži. Zbog ove neobjašnjive „krađe” čarapa izmišljen je i poseban dan nazvan „Počast izgubljenim čarapama” koji se slavi 8. maja, u znak sećanja na sve izgubljene čarape. To je prilika da se sećate svih nemilih događaja gubitka čarapa. A, da je ovaj problem opšte poznat, vidi se i po osnivanju posebnog „Biroa za nestale čarape“ (The Bureau of Missing Socks), čiji se autori bave odgonetanjem misterije, šta se događa kada nestane samo jedna od dve čarape. Razmatraju sve moguće i nemoguće aspekte problema, uključujući okultno, teorije zavere, vanzemaljce i putovanje kroz vreme. Prema ovoj verziji pisac Džefri Čoser nikad nije završio „Kenterberijske priče” zbog toga što mu se iz vremenskog uvrnuća na glavu odjednom sručilo nekoliko hiljada tuđih čarapa. Njegova porodica je navodno ovaj slučaj zataškala i njegovu smrt pripisala prirodnim uzrocima.