Pre 116 godina, na današnji dan, 14. juna, umro je pisac i lekar Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Bio je veliki borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), najpoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti ("Đulići" i "Đulići uveoci").

Rođen je 6. decembra 1833. godine u Novom Sadu, a preminuo je 14. juna 1904. godine u Sremskoj Kamenici. Završio je prava i medicinu, a uporedo sa tim je pokretao i uređivao brojne književne časopise. Pisao je lirske, satirične, političke i dečje pesme. Zmaj potiče iz ugledne porodice, a roditelji su mu bili Marija Gavanski i Pavle Jovanović, gradonačelnik Novog Sada. Osnovnu školu je završio u rodnom gradu, dok je više razrede pohađao u Halašu i Požunu (današnjoj Bratislavi). Nakon gimnazije je upisao prava u Pešti koja je studirao i u Pragu i u Beču. Stekao je dobro obrazovanje, a u gradu muzike je upoznao političara Svetozara Miletića i pesnike Đuru Jakšića i Branka Radičevića koji će uticati na njegovo stvaralaštvo. Zmaj je tvorac srpske poezije za decu i njen najveći predstavnik. 1858. godine je objavio prvu pesmu „O Gaši“, a tokom života je napisao oko 450 dečjih pesama.

Najpoznatije su: „Al’ je lep ovaj svet“, „Pačija škola“, „Materina maza“, „Taši, taši“, „Zima, zima, e pa šta je“, „Žaba čita novine“, „Zeka iz jendeka“, „Prvi sneg“, „Ciganini hvali svoga konja“, itd. Neke od pesama za odrasle su: „Zar ja ljubit’ više ne smem“, „Moji mrtvi“, „Misleć’ na te“, „Mrtvo cveće“, „Svetli grobovi“ koju je napisao posle smrti prijatelja Đure Jakšića, itd.

U njegovu čast, Matica srpska je ustanovila Zmajevu nagradu koja se dodeljuje za poeziju na srpskom jeziku, organizuje Zmajeve dečje igre u Novom Sadu koje predstavljaju najveći dečji festival u Srbiji i dodeljuje Povelju Zmajevih dečjih igara kao priznanje za stvaralački doprinos književnosti za decu.