"Mitar je video belog psa, opalio metak i ugledao prah - ubrzo je saznao da mu je sin umro"

Meštani kažu da je nekada bilo mnogo vidovitih ljudi i žena koje su znale razne bajalice, posebno za decu koja su mnogo plakala. Jedna od tih priča je o pastiru iz Tečića, koji je živeo u kolibi iznad sela.

Jednog jutra drugi čobanin video ga je na vrhu visoke vrbe. Bilo mu je čudno kako se uopšte popeo na nju. Čobanin ni sam nije znao kako je tamo dospeo, čuo neku muziku i svu noć je išao za njom.

- Moja pokojna svekrva Vladanka Jovanović Dana iz Bara kod Rekovca pričala mi je da je poznavala čoveka kome su ruke i noge bile izvrnute, koji je takođe živeo u planini, gde je čuvao stoku - kaže Vesna Jovanović.

Ponekad su mu nosili hranu, a od kada se saznalo da je vidovit, žene su išle da im "gleda". Dana mi je pričala da je "video" pokojnu Miluniku kako vadi perje iz usta, jer je za života pokrala mnogo kokošaka. Jednoj ženi iz Komarana, koja je otišla da ga priupita šta radi njena pokojna kćerka, rekao je da gori u plamenu. "Bog joj je", rekao je majci, "dao lik koji je želeo, a vi ste je izmenili".

- Nesrećna žena se tek tada setila da su je našminkali pre nego što su je sahranili - prepričava Vesna.

Seća se da joj je Dana pričala da je ustajala rano da bi prela težinu i vunu. Jednom je ispred kuće videla dva neobična psa. Tri dana kasnije javili su joj da joj je umro rođak. Svekrva joj je pričala da se slično dogodilo i Mitru iz našeg sela. Pošao je u Kruševac po drva, pa ga je u povratku stigla noć. Dok je prolazio kraj neke kolibice, video je belog psa. Nije mogao da odvoji oči od njega, jer je bio veoma neobičan. Pas se najednom pretvorio u ovcu.

- "Ma, šta je ovo?", pitao se i uzeo revolver i opalio u tom pravcu, a revolver se raspao i kada je došao kući, čuo je da mu je umro sin koji je živeo u Kragujevcu - kaže Vesna.

NJena komšinica Mileva Blagojević još uvek se strese od straha kada se seti priča svog dede o mestu zvanom Turski potok u blizini manastira Lipar. Bio je to jedini put iz Pčelica preko Donje Sabante za Kragujevac. Ko god bi tuda prošao, zastao bi i prekrstio bi se. Poneko bi zastao i kraj spomenika pesnika Đure Jakšića i čitao bi njegove stihove. Ali, noću tuda niko nije smeo da prođe.

Baka Mileva tvrdi da se tamo ljudima svašta "priviđalo", jer su u tom potoku Turci klali Srbe, pa se njihove duše, koje nisu našle mir, viju po tim dubodolinama.

- Deda mi je pričao kako je jedan čovek prošao kraj manastira, prekrstio se, prešao potok i krenuo da se penje na brdo. Kada se popeo, seo je na panj da se odmori. Onda je video kako se vrhovi šumara savijaju do zemlje, a na vrhu jednog je video potpuno nagog čoveka. Precrkao je. Umro je posle manje od pola godine - priča baka Mileva i dodaje da su čak i danju ljudi često čuli kako plače neko dete.

Da li verujete u misteriozne priče?

Baka Mileva je imala teško detinjstvo kada se razboleo brat Momčilo, jer je sa ocem Slavkom morala da radi muške poslove. Zato nije naučila da plete, niti da prede. Majka Simka ju je neprestano grdila zbog toga.

- Jednog dana baba Stana mi je rekla da kad čuvam ovce u planini sačekam da padne kiša, jer tada idu burnjaci, žuto-crne šumske životinje, koje mnogo liče na mačiće - seća se Mileva.

Trebalo je da pruži ruku kako bi oni prešli preko nje i posle će sve znati da radim. Burnjake je viđala po šumama - kad bi pala kiša samo bi se kovrljali jedno preko drugog, ali je mislila da su mačići.

- Joj, kako su bili hladni dok su mi prelazili preko ruke. I tako desetak puta. Od tada niko bolje nije umeo da prede, ni da plete kao ja. Plela sam kao mašina. Da li je istina ili nije, ne znam, ali meni je pomoglo - uverljivo će baka Mileva.

Volovi su se ukopali!

Čovek iz Pčelica omrkao je u vodenici. Kad je došao blizu Turskog potoka, volovi su se ukopali i nikako nisu hteli da krenu. Samo su uplašeno duvali kroz nozdrve. Čovek je natukao šajkaču na čelo i prekrstio se tri puta. Volovi su tek tada krenuli.