Monah je imao nadljudsku fizičku i mentalnu snagu, mogao je da reguliše telesnu temperaturu, i da umre u trenutku kad to poželi

Visoko u planinama Tibeta, u selu Guen, 1975. godine otkriveno je mumificirano telo budisitičkog monaha, staro pet vekova. Na njega su nabasali lokalni seljaci nakon zemljotresa koji je razrušio skromnu kamenu grobnicu ovog svetog čoveka.

Naučnici koji su analizirali posmrtne ostatke, iznenadili su se shvativši da je truplo bilo savršeno očuvano, i to bez balzamovanja, na sebi je imalo čak i kosu.

Naime, mumija je pronađena u neobičnom položaju, sa kolenima prislonjenim na grudi, dok joj je oko vrata i nogu bila vezana traka.

Nemački antropolog Viktor Majer pokušao je pronaći objašnjenje ove misterije.

Razgovarajući sa stručnjacima za tantričku meditaciju, saznao je kako je pokojnik praktikovao jedan od njenih najzahtjevnijih oblika. Majstori ove drevne veštine, koja podrazumeva gotovo nadljudsku fizičku i mentalnu snagu, u stanju su regulisati vlastitu telesnu temperaturu, a navodno i umreti u trenutku kad to požele.

Mada je ovo objašnjenje prihvatio sa skepsom, Majer je sa sigurnošću utvrdio i čemu je povez služio.

"Ovaj čovek morao je imati neverovatnu moć koncentracije. Da se opustio makar na trenutak, povez bi ga ugušio, a znamo da se to nije dogodilo sa obzirom na to da naučnici nisu pronašli tragove davljenja", objasnio je Majer.

Proučavajući drevne budističke tekstove, Majer je saznao za slučaj Sangha Tenzina, monaha koji se pre šest vekova, kad se njegovo selo našlo pod najezdom otrovnih škorpiona, žrtvovao na način da je seo u lotus položaj i meditirao do smrti. Prema legendi, u trenutku kad mu se duša rastala sa telom, škorpioni su nestali, a na nebu se pojavila prekrasna duga.