Petrov je bio pukovnik armije SSSR-a koji je spasio čovečanstvo

Taj pribrani čovek bio je Stanislav Petrov, pukovnik vojske Sovjetskog Saveza. Rođen u Vladivostoku 1939. godine, od oca vojnog pilota, Stanislav je predodređen za vojnu karijeru. Karijeru koju je počeo na Kijevskom Fakultetu za Visoki Radio-Tehnički Inžinjering Sovjetske Avijacije, a nastavio u Protiv-Vazdušnoj odbrani Sovjetske armije. Već 70-ih godina, Stanislav je prekomandovan u novi rod vojske, odnosno u centar za rano otkrivanje raketnih napada. 

Nešto posle ponoći tog umalo kobnog 26. septembra 1983. godine, pukovnik Petrov bio je raspoređen na mestu komandanta OKA, odnosno sovetskog centra za rano upozorenje na raketne napade u Moskovskom regionu.

Samo tri nedelje ranije, Sovjetska avijacija oborila je putnički let 007 Korean Air-a u kojem je bio senator Lari MekDonald kao i više Američkih državljana, zbog nedozvoljenog ulaska u teritoriju Saveza, tako da su oči sveta i dalje bile uprte u SSSR i njihovu vazdušnu odbranu. 

Sistem je tog dana javio da je u pravcu Moskve, iz SAD-a lansirana balistička raketa, da bi nekoliko momenata potom prijavio još pet projektila u istom smeru. Prva informacija, bila je dakle da su SAD nenadano i jako napale SSSR. Odluka o mogućem nuklearnom ratu i mogućem uništenju obe države pala je kao breme na ramena Pukovnika Petrova, tog dana na dužnosti.

Ono što je kopkalo Petrova je što je znao da bi Američki napad bio mnogo jači, te mu je bilo nelogično da napad krene sa 6 raketa, u takvim vremenskim razmacima.

Iako njegova uloga nije bila da lansira projektile, niti je bio u mogućnosti, njegov zadatak je bio da prati potencijalne napade i obavesti višu komandu o tome. Znao je da, ukoliko obavesti višu komandu o incidentu, Sovjetske balističke rakete poleću u roku od nekoliko sekundi.

Nakon toga SAD bi poslale svoje rakete na SSSR i svetu kakvom ga poznajemo bi došao kraj.

Pukovnik se odlučio da incident ne prijavi komandi, baš zbog svih nelogičnosti koje je video. Bez ikakvih dokaza, oslanjajući se samo na svoju intuiciju spasao je čitav svet.

Šta se zapravo toga dana dogodilo otkriveno je tek mnogo godina kasnije. Računar, koji je pratio opasnost od raketa nije uračunao neobičan fenomen kretanja sunčevih zraka visoko iznad Severne Dakote, što je u kombinaciji sa  orbitom Sovjetskih satelita, napravilo lažnu uzbunu.

Ta greška je ovim incidentom uviđena i ispravljena, ali nije dobila medijsku pažnju, upavo zbog tehnološke trke između dve supersile. Znali su, da ako se on javno pohvali,a greška objavi, stolice i kompletan rad velikog broja naučnika biće na klimavim nogama.

Pukovnik Petrov, nakon ovoga prekomandovan je na manje odgovorno mesto i dalje u komandi vazdušne odbrane. Prekomanda koja je dobro došla, jer je prema navodima nekih medija, nakon incidenta doživio nervni slom.

Kako je Petrov kazao u intervjuu za film "Čovek koji je spasao svet", nije se smatrao herojem.

"Sve što se desilo taj dan, nije mi bilo važno. Radio sam svoj posao. Jednostavno bio sam prava osoba na pravom mestu tog dana, to je sve. Moja pokojna supruga deset godina nije znala šta se tu dogodilo", izjavio je tada Petrov.