Danas na mestu , uzdignutom u odnosu na ostatak grada, na kom je počivala ozloglašena kula stoji zapuštena letnja pozornica koju okružuju polusrušene zgrade.
Ova kula izazivala je jezu u ono vreme kako kod robijaša, tako i kod činovnika, koji su po kazni dolazili na službu u ovo mesto.
Tu su robijale ubice, najveći i najopasniji razbojnici, kao i brojni kneževi protivnici. Veliki broj njih ostavio je za sobom brojna svedočanstva o strahotama ovog mesta.
O surovosti ovog zatvora pričalo se i pisalo širom nekadašnje zemlje, pa je sam knez Miloš odlučio da kulu sruši, a grad preimenuje u Knjaževac.
Decenijama nakon rušenja Kule, na jednom drugom brdu u okolini Knjaževca, podignuta je nova vila, koja podseća na nekadašnju kulu.
Po oslobođenju u Drugom svetskom ratu, u praznu vilu uselili su se partizani, tu je osvanula glavna komanda. Priča se da nije prošlo mnogo vremena, a u Knjaževcu se pojavio beogradski kafedžija, vlasnik vile, zakucao kod partizana energično tražeći da mu se vrati imovina.
Taj gazda telefonirao je nekome u Beogradu i posle nekoliko dana stigla je depeša da se vila isprazni i vrati vlasniku. Potpis na depeši je toliko bio ubedljiv da su partizani navrat-nanos pokupili stvar i odmah se iselili iz nje.
Čiji je potpis bio i dalje je tajna, a meštani sumnjaju da je komanda stigla od Moše Pijade, Đilasa ili čak od samog vrha.
Komentari (0)