Postoji dosta teorija o tome šta definiše film strave i užasa, ali jedna od glavnih karakteristika jeste – monstrum. On može biti: vanzemaljac, ajkula, bizarna kreatura, đavo u ljudskom obličju, živi mrtvac, duh, veštica, klovn, vampir, inteligentni psihopata…
Gledate li horor filmmove?
Kakav god monstrum bio, on mora da predstavlja pretnju. Pored toga, horor pre svega treba da probudi osećaj straha i nelagode.
Mnoge naučne studije su dokazale da je mozak tokom posmatranja horor filma pod uticajem koji se reflektuje u vidu fizičkog i emotivnog straha. Zbog toga nam srce jače lupa, mišići se grče, i dolazi do poskakivanja. Mnoge pak nakon straha preplavi osećaj olakšanja i opuštenosti.
Mozak u nekim trenucima ne razlikuje šta je realnost a šta fikcija, te tako burno reaguje na gledanje horora. Osećaj straha je autentičan, iako nema konkretnog razloga za to. Adrenalin udara, kreće talas endorfina i dopamina.
Oprečna kombinacija opasnosti i sigurnosti je ono što nas privlači horor filmovima. Gledajući nešto od čega se ledi krv u žilama, a opet znajući da se neće direktno odraziti, budi specifičan osećaj satisfakcije. Pošto smo samo virtuelno otišli van sopstvene zone komfora, osećamo se kao pobednici.
Verovali ili ne, za mnoge anksiozne ljude gledanje horora je umirujuća aktivnost. Objašnjenje leži u tome da se nakon strašnih filmova mozak relaksira. To je zbog toga što smo uspeli da preživimo naizgled opasnu situaciju, i budemo sasvim dobro.
Kako nam horor film daje na uvid jezive mogućnosti, mozak automatski smišlja kako da se iz njih izvuče. Strah pomaže da unapred osmislimo na koji način da se odbranimo od opasnosti, i kako da budemo spremni da se suočimo sa neprijatnim događajima.
Strašan film budi dublje emocije i okidač je za kolektivnu svest. Zato, ukoliko ga gledate sa nekim, to vas može zbližiti. Jer kada pokažete strah, vi se zapravo emotivno otvarate i ukazujete poverenje. A kada podelite svoju ranjivost, stvara se veća intima, i veza sa drugom osobom jača.
Komentari (0)