* Mlada žena iz Hrvatske s mužem je kupila kućicu na selu
* Bili su jako srećni i verovali su da će u njoj dočekati starost
* Snovi su počeli da im se urušavaju onog trenutka kada su se u nju uselili
Drhtao je i sakrio se pod sto u kuhinju. Celu noć je proveo tamo. Sve nam je to bilo jako čudno jer nikada nije bio previše strašljiv, priseća se vlasnica. Ali, snovi su počeli da im se urušavaju onog trenutka kada su se u nju uselili.
Njihov pas odmah je osetio da nešto nije u redu i odbijao je da boravi u kući. Tek su nakon nekoliko meseci saznali da verovatno imaju demona. Ni sveštenik im nije mogao pomoći.
Ovo je njena ispovest:
"Bili smo tako srećni kada smo kupili kućicu na selu. Bilo nam je dosta života u gradu, a kuća je bila vrlo jeftina. Brzo nakon useljenja smo primetili da je atmosfera nekako čudna, teška i negativna. U početku sam verovala da je to zbog starih stvari koje su ostale iza prethodnih vlasnika, a nismo ih još izbacili iz kuće.
Nikad neću zaboraviti kako se naš pas ponašao kad smo prvi put s njim ušli u kuću. Došao je do stepenica koje vode na sprat u dnevni boravak i nije želeo da dođe gore. Drhtao je i sakrio se pod sto u kuhinju. Celu noć je proveo tamo. Sve nam je to bilo jako čudno jer nikada nije bio previše strašljiv. Drugo veče je stao ispred stepenica, neko vreme gledao u nešto gore, pa se sakrio pod sto. Ponovo nije želeo sa nama u dnevnu sobu.
Kako je vreme prolazilo, muž i ja smo počeli sve više da se prepiremo. On je dolazio s posla dobre volje, ali čim bi zakoračio u kuću, raspoloženje bi mu se promenilo. Slično se događalo i meni, ali nije bilo toliko intenzivno.
Noći u toj kući su bile najstrašnije. Čuli smo razne zvukove. Neko je otvarao i zatvarao vrata, čulo se hodanje i škripa dasaka, televizor se sam palio… Naš pas je znao da gleda u neku tačku, kao da nekoga vidi, i da reži.
Bilo me sve više strah. Muž, iako mu se raspoloženje strašno prominilo, nije želeo sebi da prizna da s tom kućom nešto nije kako treba. Uvek je pronalazio objašnjenja zašto se nešto događa. Sve više smo se svađali, a što smo mi bili negativniji, aktivnosti u kući bile su intenzivnije.
Stvari su nestajale i pojavljivale se. Imala sam osećaj kao da me neko stalno gleda. Ponekad sam krajičkom oka videla neku crnu mrlju kako brzo odlazi iz jednog kraja dnevne sobe u drugi. Nakon nekoliko meseci naš pas više nije želeo da uđe u kuću, radije je spavao napolju. Tek tada je moj muž priznao da mu se čini kako u kući nismo sami. Postajalo nam je sve jasnije zašto smo je platili toliko malo – bivši stanari su jedva čekali da je se reše, a mi smo naivno verovali da je to zbog stanja na tržištu nekretnina.
Razgovarali smo sa starijom komšinicom o tome, a ona nam je rekla da verovatno u kući imamo demona. Savetovala nam je da pozovemo sveštenika. Poslušali smo je, iako ne odlazimo u crkvu i nismo vernici.
Sveštenik je blagoslovio sve prostorije, izgovorio nekoliko molitvi i otišao. Nekoliko dana je bilo mirno, a onda se sve vratilo na staro. Odlučili smo da odemo. Vratili smo se u grad jer nismo imali izbora. Kuću smo stavili u prodaju, ali zainteresovanih nema. Ponekad po danu nakratko dođemo tamo. Atmosfera unutra je i dalje teška i depresivna.
DA KOMŠIJI CRKNE KRAVA! Hapšenje u Rumi, policajci se krstili kada su videli šta je radio!
Verovali smo da je to naša kućica iz snova u kojoj ćemo dočekati starost, ali demoni u njoj su imali drugačije planove. Više ne pričam ljudima šta nam se dogodilo jer me uglavnom čudno gledaju, a neki čak kažu da pričam gluposti, da duhovi i demoni ne postoje. Tako sam i ja nekad verovala, sve dok na svojoj koži nisam iskusila suprotno. Bila bih najsrećnija da je to sve samo ružan san i da se probudim u našoj kućici iz snova."
BONUS VIDEO: STIGAO VOZ IZ KINE! Spektakularna scena na Novom Beogradu!
Komentari (0)